Idi, idi, nesanice!

Ne morate da ležite budni u krevetu nekoliko sati nakon što ste otišli na spavanje, insomnija može da se manifestuje na nekoliko načina.

1. Insomnija

Opšta insomnija je klasifikacija za poremećaj spavanja pri kom osobe imaju problem da se uspavaju, spavaju duže vremena ili se bude previše rano. Ovaj poremećaj se može definisati i kao generalno loš kvalitet sna.

2. Akutna insomnija

Akutna insomnija ili kratkotrajna insomnija obično potiče od stresa. Problem sa snom prestaje kada nestane izvor stresa ili kada se na njega prilagodite.

3. Dečija insomnija

Do ovog stanja dolazi kada deca nemaju tačno utvrđeno vreme za odlazak u krevet, koje im je odredio roditelj. Takva deca, nakon što legnu, mogu da ostaju budna satima.

4. Idiopatska insomnija

Ovaj poremećaj u spavanju je doživotni. Javlja se još u ranom detinjstvu. Ova insomnija nije povezana sa medicinskim i psihološkim problemima, kao ni sa stresnim situacijama, upotrebom lekova, kao ni sa drugim poremećajima spavanja. Njen pravi uzrok još uvek nije jasan.

5. Insomnija uzrokovana drogama ili drugim supstancama

Ova vrsta insomnije se vezuje direktno za upotrebu lekova, kofeina, alkohola i nekih prehrambenih namirnica. Ova vrsta problema se može javiti i kad prestanete da unosite te supstance.

6. Insomnija uzrokovana određenim medicinskim problemom

Ova insomnija je uzrokovana mentalnim poremećajima, a insomnija je simptom poremećaja. U ovom slučaju, insomnija se tretira kao poremećaj samo ako je dovoljno ozbiljna da zahteva zaseban tretman.

7. Neorganska insomnija

Kod ovog tipa insomnije sve poznate supstance i fizički problemi su odbačeni. Uzrok je neki psihološki faktor. Ovaj naziv se koristi i u privremene svrhe dok se rade testovi i procene.

8. Organska insomnija

Uzroci se nalaze u određenim medicinskim i fizičkim stanjima ili nekim supstancama kojima je osoba bila izložena. Ime se takođe može koristiti privremeno.

9. Paradoksalna insomnija

Paradoksalna insomnija je ozbiljniji tip insomnije. Ljudi ponekad provedu i više besanih noći, takođe su ekstremno svesni svoje okoline. Efekti ovog poremećaja u toku dana su različiti, ali obično su manji nego što bi se od ovakvog poremećaja očekivalo.

10. Psihofiziološka insomnija

Glavni uzrok je preterana zabrinutost, osoba se fokusira na činjenicu da ne može da zaspi i da je brine koliko će biti umorna sutra. Poremećaj može iznenada da se desi ili da se razvija tokom više godina.

(health.com)