IGRA MAČKE I MIŠA: EU zna da joj preti novi teroristički napad, ali ne i gde će se desiti!

Priroda modernog terorizma je takva da nije potrebno mnogo ljudi niti novca da bi se izveli napadi velikog intenziteta i s velikom kolateralnom i materijalnom štetom.

Kao važan međunarodni subjekt, EU je područje visokog rizika od terorističkog napada. To se godinama potvrđuje, od napada u Londonu i Madridu, sve do onih u Briselu i Parizu.

NAJNOVIJI SNIMAK SA AERODROMA: Naoružan jurio za ljudima, pa zbog OVOGA bacio PUŠKU! (VIDEO)

Posmatrajući te napade, primećuje se da su transportni sistemi unutar Unije najranjivi, a tu se posebno misli na železničke stanice ili metroe.

Prateći šablon terorističkih napada, logično je da će i osoblje i zgrade Evropske unije, kao i diplomatska predstavništva u svetu, takođe biti potencijalne mete napada, ali to do sad nije bio slučaj. Nedavni napadi u Briselu pokazuju upravo taj fenomen.

Teroristi gotovo uopšte nisu bili zainteresovani za ciljanje zgrada Evropske unije ili izazivanje terorističkih napada u bloku evrobirokrata. Ovde su te zgrade doslovno zgrade, za koje ne postoji smisao za širenje terora.

NEMAČKA JE UZ TURSKU: Merkelova ovim rečima osudila napad u Istanbulu

U Evropi, teroriste su do sada pokazali da ih ponajviše privlači urbano ratovanje u kojem su žrtve sami ljudi i time postigli osnovni cilj terorizma - širenje straha i osećaja bespomoćnosti. Zato se upravo i ignorišu čvrsto zaštićene zgrade EU.

Procena rizika

Evropska unija je komplikovan, a ponekad i zbunjujući činilac međunarodnih odnosa i stoga je i procenjivanje rizika nestalno. Isprva se može misliti da je složenost neki oblik zaštite, jer može zbuniti potencijalne napadače oko pitanja što je prava meta.

Međutim, EU je na neki način "slepa". Kad se govori o zaštiti kritične evropske infrastrukture ne govri se jasno što je to kritično po Evropu – da li se radi o bombaškom napadu na železničku stanicu ili sajber napad na vladine sisteme.

Komisija je godine potrošila na učenje iz američkih, kanadskih i australijskih nacionalnih modela zaštite kritične infrastrukture. Ali, kako EU nije nacionalna država, tako ni nacionalni modeli nisu dovoljni za zaštitu evropske kritične infrastrukture. Oni, po samoj definiciji, moraju biti nadnacionalni i izvaneuropski. Npr, ako se ugrozi gasovodna infrastruktura Alžira, EU istog časa može ostati bez važnog izvora gasa.

HVALA BREGZITU: Pomirenje Rusije i Turske novi politički zemljotres u Evropi! (FOTO)

I dok je zaštita kritične infrastrukture donekle osigurana, upravljanje rizikom je najveći problem jer je zapravo nepostojeća za najvažniju grupu ljudi u Evropskoj uniji – njene vlastite građane. Građani EU su kao takvi cilj terorista, a posebno izvan granica Unije, gde su u sve većem riziku od otmice.

Najveću pretnju koju teroristi čine, u dugoročnom smislu, prema Evropi i njenim građanima je pretnja samoj demokratiji. Kao glasači, građani kažnjavaju one koji ne mogu ostvariti adekvatnu zaštitu svojim narodima i dovode na vlast radikalnije i ekstremnije političare.

Čak i ako se u potpunosti iskoreni Islamska država iz Sirije i Iraka, to neće sprečiti nove terorističke napade. U tom smislu, džihadistima IS ne treba vojska već ideološki zadojeni pojedinci koji su sposobni izvesti ovakve zločine. A, organizacija malih ćelija može postići razornu snagu kakvu smo videli u Parizu ili skorije u Istanbulu (iako Turska zvanično nije član EU, ali teži da to postane).

Širom Evrope poginulo je 185 osoba, a mnogi gradovi i države zbog toga i dalje trpe traume. IS je neke od tih napada izveo sam, ali je gotovo sigurno da su mnogi drugi samo inspirisani njima, što upravo vodi zaključku da nije dovoljno samo iskoreniti ovu grupu, već se treba rešiti i ekstremističke ideologije.

SRPSKI ODBOJKAŠI O NAPADU: Bili smo smireni u avionu, a onda smo izašli i više mi nije bilo dobro od PRIZORA!

Živimo u Evropi koja je sve više obeležena rizikom. Riskira se putovanjima, odlascima na sportske događaje, letovanjima na poznatijim plažama Evrope. Opšte je poznato da je taj rizik veći u Španiji, Francuskoj, Belgiji i Velikoj Britaniji. Uprkos tome, evropske zemlje nisu još uvek pooštrile uslove putovanja, što bi se moglo dogoditi u bliskoj budućnosti. EU veruje u otvorene granice, ali njene članice gotovo da više ne veruju u taj ideal. Rušenje Šengena i postavljanje strožih pograničnih kontrola razmatra se već neko vreme, ali ne toliko zbog izbeglica koliko zbog pretnji od terorizma.

Evropa je obeležena smešnim zakonima, prastarim policijskim pravilima, decentralizovanim sudstvom, što znači da je svaki grad, okrug, opština u Evropi prepuštena većinom sama sebi u odbrani protiv potencijalne terorističke pretnje. Time borba protiv terorizma više nije sistemska, nego igra pogađanja gde bi se idući napad mogao dogoditi.

STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Neće se završiti na Istanbulu!

Zanimljivo je da Evropi bliske obaveštajne službe, poput FBI, CIA, Mossad i Shin Beta, pa i FSB, javno izjavljuju da ne žele da dele obaveštajne podatke sa evropskim policijskim agencijama jer smatraju da bi se ti podaci mogli lako naći u rukama terorista.

Sve to vodi mišljenju da je retorika borbe protiv terorizma istrošena i da se Evropa više bavi hvatanjem terorista koji su počinili poslednje zločine nego što nastoji da spreči nove. Nažalost, toga su svesni i teroristi.