ИГРА МАЧКЕ И МИША: ЕУ зна да јој прети нови терористички напад, али не и где ће се десити!
Није питање када ће се догодити нови терористички напад на тлу Европске уније, већ где.
Природа модерног тероризма је таква да није потребно много људи нити новца да би се извели напади великог интензитета и с великом колатералном и материјалном штетом.
Као важан међународни субјект, ЕУ је подручје високог ризика од терористичког напада. То се годинама потврђује, од напада у Лондону и Мадриду, све до оних у Бриселу и Паризу.
НАЈНОВИЈИ СНИМАК СА АЕРОДРОМА: Наоружан јурио за људима, па због ОВОГА бацио ПУШКУ! (ВИДЕО)
Посматрајући те нападе, примећује се да су транспортни системи унутар Уније најрањиви, а ту се посебно мисли на железничке станице или метрое.
Turkey, Франце анд Germany амонг цоунтриес ат 'high риск' оф terror attacks https://t.co/oMGzqYCZhf pic.twitter.com/RomDGH0nbU— Daily Mail Online (@MailOnline) Јуне 29, 2016
Пратећи шаблон терористичких напада, логично је да ће и особље и зграде Европске уније, као и дипломатска представништва у свету, такође бити потенцијалне мете напада, али то до сад није био случај. Недавни напади у Бриселу показују управо тај феномен.
Терористи готово уопште нису били заинтересовани за циљање зграда Европске уније или изазивање терористичких напада у блоку евробирократа. Овде су те зграде дословно зграде, за које не постоји смисао за ширење терора.
НЕМАЧКА ЈЕ УЗ ТУРСКУ: Меркелова овим речима осудила напад у Истанбулу
У Европи, терористе су до сада показали да их понајвише привлачи урбано ратовање у којем су жртве сами људи и тиме постигли основни циљ тероризма - ширење страха и осећаја беспомоћности. Зато се управо и игноришу чврсто заштићене зграде ЕУ.
Процена ризика
Европска унија је компликован, а понекад и збуњујући чинилац међународних односа и стога је и процењивање ризика нестално. Испрва се може мислити да је сложеност неки облик заштите, јер може збунити потенцијалне нападаче око питања што је права мета.
Међутим, ЕУ је на неки начин "слепа". Кад се говори о заштити критичне европске инфраструктуре не говри се јасно што је то критично по Европу – да ли се ради о бомбашком нападу на железничку станицу или сајбер напад на владине системе.
Комисија је године потрошила на учење из америчких, канадских и аустралијских националних модела заштите критичне инфраструктуре. Али, како ЕУ није национална држава, тако ни национални модели нису довољни за заштиту европске критичне инфраструктуре. Они, по самој дефиницији, морају бити наднационални и изванеуропски. Нпр, ако се угрози гасоводна инфраструктура Алжира, ЕУ истог часа може остати без важног извора гаса.
ХВАЛА БРЕГЗИТУ: Помирење Русије и Турске нови политички земљотрес у Европи! (ФОТО)
И док је заштита критичне инфраструктуре донекле осигурана, управљање ризиком је највећи проблем јер је заправо непостојећа за најважнију групу људи у Европској унији – њене властите грађане. Грађани ЕУ су као такви циљ терориста, а посебно изван граница Уније, где су у све већем ризику од отмице.
Највећу претњу коју терористи чине, у дугорочном смислу, према Европи и њеним грађанима је претња самој демократији. Као гласачи, грађани кажњавају оне који не могу остварити адекватну заштиту својим народима и доводе на власт радикалније и екстремније политичаре.
Чак и ако се у потпуности искорени Исламска држава из Сирије и Ирака, то неће спречити нове терористичке нападе. У том смислу, џихадистима ИС не треба војска већ идеолошки задојени појединци који су способни извести овакве злочине. А, организација малих ћелија може постићи разорну снагу какву смо видели у Паризу или скорије у Истанбулу (иако Турска званично није члан ЕУ, али тежи да то постане).
Широм Европе погинуло је 185 особа, а многи градови и државе због тога и даље трпе трауме. ИС је неке од тих напада извео сам, али је готово сигурно да су многи други само инспирисани њима, што управо води закључку да није довољно само искоренити ову групу, већ се треба решити и екстремистичке идеологије.
Живимо у Европи која је све више обележена ризиком. Рискира се путовањима, одласцима на спортске догађаје, летовањима на познатијим плажама Европе. Опште је познато да је тај ризик већи у Шпанији, Француској, Белгији и Великој Британији. Упркос томе, европске земље нису још увек пооштриле услове путовања, што би се могло догодити у блиској будућности. ЕУ верује у отворене границе, али њене чланице готово да више не верују у тај идеал. Рушење Шенгена и постављање строжих пограничних контрола разматра се већ неко време, али не толико због избеглица колико због претњи од тероризма.
Европа је обележена смешним законима, прастарим полицијским правилима, децентрализованим судством, што значи да је сваки град, округ, општина у Европи препуштена већином сама себи у одбрани против потенцијалне терористичке претње. Тиме борба против тероризма више није системска, него игра погађања где би се идући напад могао догодити.
СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Неће се завршити на Истанбулу!
Занимљиво је да Европи блиске обавештајне службе, попут ФБИ, ЦИА, Mossad и Схин Бета, па и ФСБ, јавно изјављују да не желе да деле обавештајне податке са европским полицијским агенцијама јер сматрају да би се ти подаци могли лако наћи у рукама терориста.
Све то води мишљењу да је реторика борбе против тероризма истрошена и да се Европа више бави хватањем терориста који су починили последње злочине него што настоји да спречи нове. Нажалост, тога су свесни и терористи.