Inkubator je bio prazan: "Vaše dete je preminulo"

“Porodila sam se u Inđiji, da bi sutradan beba bila preneta u Novi Sad bez mog znanja. Tek kasnije mi je saopšteno da je beba odvedena zbog aspiracione pneumonije. Aspirirala je malo plodovu vodu. Navodno, je zbog toga dobila upalu pluća i nakon pregleda lekara morala je biti prebačena za Novi Sad. Odmah sam zatražila da odem i ja, međutim, meni nisu dali da odem. Tek, četvrti dan na moju inicijativu otišla sopstvenim vozilom u Novi Sad i bila sam sa bebom tamo devet dana. Beba je normalno izgledala, zdravo... Da bi tog sudnjeg dana, 28. januara, u posetu došli moj muž, majka, brat. Ja sam im pokazala bebu kroz staklo i vratila je nazad u boks. I vratila sam se da razgovaram sa porodicom koja mi je došla u posetu. Dok smo razgovarali, primetila sam da se nešto čudno dešava. Osoblje se kretalo ubrzano. Čak je i moj suprug to primetio i otišla sam da vidim šta se dešava. Otišla sam tamo. Moje dete je bilo stavljeno u inkubator, bez aparature. I lekar je, dok je slušalicama slušao dete, paralelno razgovarao sa sestrom. Smejali su se i nije mi izgledalo kao da to pažljivo radi. S obzirom da sam i ja zdravstveni radnik, znala sam da kad se radi pregled, lekar mora da bude skoncentrisan na to. Tada mi se i učinilo da to nije moja beba. Imam utisak da je to neka druga beba, podmetnuta, jer je moja beba pre par minuta bila obučena, a ova je bila golišava'', otpočinje Ankica Dujmović svoju potresnu priču za naš portal.

''Vi ste mladi, još ćete rađati''

''Kada me je babica primetila da ih posmatram, oterala me je uz reči da ne smem tu da stojim. Izašla sam napolje i rekla porodici šta se dešava. U tom trenutku moj muž je primetio da je babica otrčala uz stepenice sa nečim prekrivenim pelenom. Odmah sam otišla da vidim šta je sa bebom. Inkobator je bio prazan. U tom trenutku je sišla babica i samo mi je rekla: “Majka, moram da Vam saopštim, vaše dete je umrlo. Idite tamo u ordinaciju doktor Vas čeka“. To se sve odvijalo brzo. U tom šoku nisam znala šta da kažem i uputila sam se u ordinaciju sa mužem. Doktor je već bio kod prozora sa rendgenskim snimkom, okrenut leđima. Rekao mi je: “Majka, Vaše dete je preminulo. Ono je ovde doneseno već u teškom stanju. Kod Vašeg deteta nije mogla da se formira srčana pretkomora. Vi ste mladi, rađaćete još. Ja Vam savetujem, zbog sledeće trudnoće da dete ostavite ovde kako bi ispitali uzrok smrti, a izveštaj će vam biti poslati putem pošte na Vašu adresu“. 

Rekao mi je da mogu da se spakujem, a mužu da ode kod matičara da prijavi smrt. Nije mu dao nikakvu izjavu samo ime i prezime matičara. Taj matičar je bez ikakvog dokaza ubeležio da je moje dete mrtvo. Dao nam je odmah smrtovnice", navodi Ankica.

''Došli u posetu, kući vratili samo smrtovnicu''

Otac Ivan takođe je ispričao svoja sećanja na te dane. On nam je ispričao kako je otišao kod matičara, koji je kako se seća imao dugu bradu.

“Mi smo došli u posetu, a kući smo vratili samo nju i smrtovnice. Sve je bilo brzo. Od našeg dolaska u Novi Sad, za sat vremena se sve završilo. Nakon što me je doktor uputio otišao sam kod matičara koji je nosio bradu. On je već znao zbog čega sam došao. Pitao je ime deteta, a za prezime ne. Ništa se dalje nije dešavalo. Već 2002. godine kad je javnost počela da priča o tome, sva ta dešavanja su nam zagolicala maštu. Setili smo se i da smo tražili da vidimo dete, ali nam nisu dali. Nisu nam dali ni da ga sahranimo", seća se Ivan, otac ukradene bebe.

Nevažeća dokumentacija, bez pečata

Ankica je nastavila priču:

"Da, nisu nam dali dete. Rekli su nam da mrtvu decu daju samo Albancima. Tek, te 2002. godine počela sam da sakupljam dokumentaciju. Dobila sam dokumentaciju, ali po svemu sudeći nevažeću. Tako sam na primer dobila krštenicu deteta koje je rođeno tri dana pre mog, a na poleđini krštenice sam dobila otkucano podatke mog deteta. Isto tako od državnog matičara Novi Sad zatražili smo dokument i taj dokument nema pečat. U matičnoj službi u Inđiji sam zatražila umrlicu, i prema dokumentu ne slaže se vreme smrti. Jer moje dete je umrlo u 10:30, a prema ovom dokumentu dete je umrlo u 14:00. Takođe, ovde nema nikakvog pečata. Takođe, na potvrdi o smrti piše da je dete umrlo u Inđiji, a moje dete je umrlo u Novom Sadu. Tražila sam i njen grob u Novom Sadu. Ali iz njihove službe sam dobila odgovor da u tom roku nije sahranjena ni jedna osoba sa tim podacima", ispričala nam je gospođa Ankica, pokazavši dokumenta u kojima ne postoje ni potpisi lekara, ni pečati.

"Ono što nas je najviše zbunilo da je matični broj naše ćerke aktivan. Takođe, pokušala sam da kontaktiram ljude čiju sam krštenicu dobila. Pozvala sam ih telefonom. Javila mi se žena, koja je nakon što sam joj ispričala celu priču spustila slušalicu. Više mi se niko nikada nije javio na taj broj telefona. Sada samo želim da saznam istinu", završila je priču Ankica u nadi da će nekada saznati šta se zapravo desilo.

Pogledajte i:

Oni su braća blizanci, ali ovoliku slučajnost nikako nisu očekivali

Ne brini, ja te čuvam! (VIDEO)