Инкубатор је био празан: "Ваше дете је преминуло"

“Породила сам се у Инђији, да би сутрадан беба била пренета у Нови Сад без мог знања. Тек касније ми је саопштено да је беба одведена због аспирационе пнеумоније. Аспирирала је мало плодову воду. Наводно, је због тога добила упалу плућа и након прегледа лекара морала је бити пребачена за Нови Сад. Одмах сам затражила да одем и ја, међутим, мени нису дали да одем. Тек, четврти дан на моју иницијативу отишла сопственим возилом у Нови Сад и била сам са бебом тамо девет дана. Беба је нормално изгледала, здраво... Да би тог судњег дана, 28. јануара, у посету дошли мој муж, мајка, брат. Ја сам им показала бебу кроз стакло и вратила је назад у бокс. И вратила сам се да разговарам са породицом која ми је дошла у посету. Док смо разговарали, приметила сам да се нешто чудно дешава. Особље се кретало убрзано. Чак је и мој супруг то приметио и отишла сам да видим шта се дешава. Отишла сам тамо. Моје дете је било стављено у инкубатор, без апаратуре. И лекар је, док је слушалицама слушао дете, паралелно разговарао са сестром. Смејали су се и није ми изгледало као да то пажљиво ради. С обзиром да сам и ја здравствени радник, знала сам да кад се ради преглед, лекар мора да буде сконцентрисан на то. Тада ми се и учинило да то није моја беба. Имам утисак да је то нека друга беба, подметнута, јер је моја беба пре пар минута била обучена, а ова је била голишава'', отпочиње Анкица Дујмовић своју потресну причу за наш портал.

''Ви сте млади, још ћете рађати''

''Када ме је бабица приметила да их посматрам, отерала ме је уз речи да не смем ту да стојим. Изашла сам напоље и рекла породици шта се дешава. У том тренутку мој муж је приметио да је бабица отрчала уз степенице са нечим прекривеним пеленом. Одмах сам отишла да видим шта је са бебом. Инкобатор је био празан. У том тренутку је сишла бабица и само ми је рекла: “Мајка, морам да Вам саопштим, ваше дете је умрло. Идите тамо у ординацију доктор Вас чека“. То се све одвијало брзо. У том шоку нисам знала шта да кажем и упутила сам се у ординацију са мужем. Доктор је већ био код прозора са рендгенским снимком, окренут леђима. Рекао ми је: “Мајка, Ваше дете је преминуло. Оно је овде донесено већ у тешком стању. Код Вашег детета није могла да се формира срчана преткомора. Ви сте млади, рађаћете још. Ја Вам саветујем, због следеће трудноће да дете оставите овде како би испитали узрок смрти, а извештај ће вам бити послати путем поште на Вашу адресу“. 

Рекао ми је да могу да се спакујем, а мужу да оде код матичара да пријави смрт. Није му дао никакву изјаву само име и презиме матичара. Тај матичар је без икаквог доказа убележио да је моје дете мртво. Дао нам је одмах смртовнице", наводи Анкица.

''Дошли у посету, кући вратили само смртовницу''

Отац Иван такође је испричао своја сећања на те дане. Он нам је испричао како је отишао код матичара, који је како се сећа имао дугу браду.

“Ми смо дошли у посету, а кући смо вратили само њу и смртовнице. Све је било брзо. Од нашег доласка у Нови Сад, за сат времена се све завршило. Након што ме је доктор упутио отишао сам код матичара који је носио браду. Он је већ знао због чега сам дошао. Питао је име детета, а за презиме не. Ништа се даље није дешавало. Већ 2002. године кад је јавност почела да прича о томе, сва та дешавања су нам заголицала машту. Сетили смо се и да смо тражили да видимо дете, али нам нису дали. Нису нам дали ни да га сахранимо", сећа се Иван, отац украдене бебе.

Неважећа документација, без печата

Анкица је наставила причу:

"Да, нису нам дали дете. Рекли су нам да мртву децу дају само Албанцима. Тек, те 2002. године почела сам да сакупљам документацију. Добила сам документацију, али по свему судећи неважећу. Тако сам на пример добила крштеницу детета које је рођено три дана пре мог, а на полеђини крштенице сам добила откуцано податке мог детета. Исто тако од државног матичара Нови Сад затражили смо документ и тај документ нема печат. У матичној служби у Инђији сам затражила умрлицу, и према документу не слаже се време смрти. Јер моје дете је умрло у 10:30, а према овом документу дете је умрло у 14:00. Такође, овде нема никаквог печата. Такође, на потврди о смрти пише да је дете умрло у Инђији, а моје дете је умрло у Новом Саду. Тражила сам и њен гроб у Новом Саду. Али из њихове службе сам добила одговор да у том року није сахрањена ни једна особа са тим подацима", испричала нам је госпођа Анкица, показавши документа у којима не постоје ни потписи лекара, ни печати.

"Оно што нас је највише збунило да је матични број наше ћерке активан. Такође, покушала сам да контактирам људе чију сам крштеницу добила. Позвала сам их телефоном. Јавила ми се жена, која је након што сам јој испричала целу причу спустила слушалицу. Више ми се нико никада није јавио на тај број телефона. Сада само желим да сазнам истину", завршила је причу Анкица у нади да ће некада сазнати шта се заправо десило.

Погледајте и:

Они су браћа близанци, али оволику случајност никако нису очекивали

Не брини, ја те чувам! (ВИДЕО)