EKSKLUZIVNO Radomir Počuča iz Novorusije: Porošenka bih pljunuo i šutnuo

Porošenko nije priznao okruženje snaga u Debaljcevu prilikom potpisivanja sporazuma u Minsku, tako da su naše snage dobile zeleno svetlo za uništenje. Što se i desilo. Primirje se u globalu poštuje, mada naravno da ima provokacija i delimičnog granatiranja u određenim sektorima. Sada, koliko će primirje trajati, koliko će se poštovati Minski sporazum to je već druga priča.

Apsolutna istina je: "Moj mač je moj štit". Ja od istine pobeći ne mogu. Naravno da je bilo u pitanju "dumanje" i razmišljanje o tome kako se usuditi i doći ovde. Strah je uvek prisutan kada je ljudski život u pitanju, kada se razmišlja o opstanku, o porodici i o budućnosti s obzirom na pretnje zatvorskim kaznama. Mesecima sam pokušavao da dođem do nekog validnog kontakta. Bio sam pozvan i na razgovor sa nekim momcima iz antiterorističke grupe pri MUP-u. Među njima je bio jedan moj prijatelj koji me je znao od ranije, s obzirom da sam ja bio antiterorista. Savetovao me je, ako već idem da idem kao novinar, odnosno izveštač i slično. Ipak prihvatio sam rizik i varijantu, da ću ukoliko se vratim u svoju zemlju, 12 godina biti sa sređenim smeštajem, sa tri obroka dnevno i sa naravno ograničenim kretanjem.

Ovde sam došao zato što mogu da pružim neki doprinos borbe protiv povampirenog fašizma, s obzirom da se u zemlji u kojoj sam se rodio i za koju živim nije mogao naći posao za mene jer sam bio anatemisan, klevetan i šikaniran zato što sam digao glas protiv nevladine organizacije koju finansiraju evroatlanske varijante, koje sve rade na uštrb srpskog imena, našeg identiteta, časti i morala. Jednostavno nisam mogao dozvoliti da ko zna kakve, koje ne mogu ni da okarakterišem kao pripadnice ženskog roda, pljuju po mojoj braći koji su ostavljali kosti, bili ranjavani i osakaćeni na ratištima da bi štitili moju zemlju, moju tradiciju i moj narod. Jednostavno, dao sam davno zakletvu da ću braniti čast i ugled moje zemlje sa mojom braćom koja su nažalost zađubrila neku njivu. Jednostavno nisam mogao podneti takav nivo bezobrazluka.

Mogao sam da kažem da su mi ishakovali profil i da prođem uz neko malo smanjenje plate. Imao sam veliko poštovanje i u narodu i u vrhu vlasti, ali pre svega sam čovek. Jednostavno ja hoću, želim i moram da insistiram na onome što smatram da su osnovne ljudske vrednosti, a to je pre svega čast i ponos, rodoljublje, odnosno patriotizam. To je razlog zbog koga sam došao ovde. Ovde mogu da pomognem ljudima koje je napala kijevska hunta.

Otišao sam prvo za Rusiju, gde sam razgovarao sa mojim kontaktom. Odatle su me prebacili u Alčevsk u Novorusiji, tamo smo prvo ušli u internacionalnu jedinicu. Bio sam tamo dva meseca i učestvovao u nekoliko akcija, razboleo se na jednoj od njih. Potom sam se vratio za Rusiju da zalečim pluća. Po povratku sam otišao u Donjecku narodnu republiku kao jedan od inicijatora "Srpskih Husara".

Jedinica srpskih dobrovoljaca koja želi da vaskrsne ime "Srpski Husar" koji su postojali ovde, osnovani 1723. kao vojna jedinica koja je branila granicu Rusije od tatara, najezde Poljaka i Litvanaca.

Njegovi motivi su bili za odlazak su bili svakako drugačiji od mojih. On nije bio politički disident. Ja želim da insistiram na vaskrsu tradicionalnih vrednosti mog naroda, na povratku samopoštovanja, na buđenju svesti da nam niko neće pomoći ako sami sebi ne pomognemo. Iako se ovde sa oružjem i fizički borim sa mojim momcima, uvek pokušavam i da preko društvenih mreža, primerima i činjenicama podstaknem ljude da počnu da se bore za sebe. Srpski narod ne shvata kolika snaga leži u njima, u njihovoj masovnosti, u njihovoj svesti, u njihovom udruživanju. Snaga je u jedinstvu, snaga je u masi, snaga je u slozi.

Ne ratujem ja sto posto svog vremena. Nekad spavam, nekad jedem, nekad odmaram. Kad je napad, kad je akcija, onda ratujem.

Naravno da ima plaćenika, ali kod nas u jedinici ih nema. Mi smo ovde došli iz ideje, iz ubeđenja i to nam niko ne može osporiti. Na nekim drugim sektorima verovatno ima plaćenika, a moji momci su ovde došli da se bore bez para, jer znaju koliko su Rusi kroz istoriju za nas učinili.

Ukrajinska strana je imala neki svoj fazon da poziva Hrvate ovde da mogu ubijati Srbe, kao da ih pozivaju na safari. Hrvati ratuju, kao što su ratovali 1941. godine kad su slali svoju ekipu za Staljingrad.

Planiram. Ja jednostavno bez Srbije ne mogu da živim, meni je moj život, moji ljudi, moje dete u Srbiji. Da rešim da ostanem ovde verovatno bih i mogao, jer postoje insinuacije da možemo da dobijemo rusko državljanstvo.

To sigurno nije prijatno za njih. Dešavalo se i da naše grupe nestanu, da ljudi budu zarobljeni ili ubijeni. Od naših momaka koji su bili u zarobljeništvu čujem da su im noževima usecali kukaste krsteve u srednji deo leđa i slično. Za razliku ukrajinskih, naši vojnici vole da ponižavaju, ali fizički ne maltretiramo zarobljene ukrajinske vojnike. Održana je šetnja zarobljenika kroz Donjeck, pa je kao bilo 1945. godine kada je bila parada u Moskvi pre koje su zarobljenicima dali supicu sa ricinusom, pa su iza njih morale da idu cisterne za pranje. Slična priča je bila i u Donjecku, ali su ovoga puta cisterne samo simbolično išle za njima.

Ja lično imam AKS 74, to je automatska puška sa optičkim nišanom koja je jako dobra kao kontra snajper. Ja radim posao sa oružjem koje mi daju, a ovde sam mogao da odaberem, pa sam odabrao ovu varijantu. Pored toga imamo i puškomitraljeze, teške mitraljeze, bacače granata i grad kao raketni sistem, haubice, topove, tenkove, borbena vozila, transportere i sve to zaslugom ukrajinskih snaga koji su nam ih ostavili neoštećene.

Verovatno bi ga pljunuo u facu i šutnuo u dupe, zato što je dozvolio da mu diktiraju kako će da vodi državu. On je u suštini samo marioneta. Znaš onaj osećaj kada treba da skupiš tuđu povraćku ili neku drugu goru izlučevinu, pa sa gađenjem na licu navlačiš gumene rukavice, e takav bi osećaj bio da sretneš takvog čoveka koji ima takav karakter i onda kad mu tresneš šamarčinu moraš da pereš ruke pola sata.

Naravno da smo se sretali sa braćom iz Čečenije. Kod nas su to Kadirovci. Kadirov je veliki Putinov fan, saveznik i sam je rekao da ako bude zatrebalo da će poslati 70.000 Čečena. S druge strane je Dudajev, i oni separatisti koji se nisu priklonili Kadirovljevoj vladavini, nastavljaju borbu protiv ruske strane.

Putinu ne odgovara ubistvo i šteta nanešena njegovim političkim protivnicima, koji i onako ne mogu poentirati u bilo kom kontekstu njemu ne odgovara. Može odgovarati Amerikancima i njihovim interesima da pokažu kako je eto Putin jedna životinja koja ne ume drugačije da se obračuna. To je jednostavno bio američki posao, u trenutku kada je Nemcov prestao da bude koristan njegovo ubistvo je bilo mnogo korisnije nego ostaviti ga u životu da troši žestoke pare od američkih donatora.

Povukao sam obarač. Neki su padali i saplitali se. Ne razmišljam o tome, jer sam čist pred sobom i pred Bogom, jedini pravedan rat je odbrambeni rat. Ja sam došao ovde da branim ljude, a ne da osvajam, niti da izigravam budalu i avanturistu. Ipak imam 44 godine i prošao sam period iživljavanja. Znam zbog čega sam došao i branim ovaj narod na pravdi Boga. Mirno spavam!