ЕКСКЛУЗИВНО Радомир Почуча из Новорусије: Порошенка бих пљунуо и шутнуо

Порошенко није признао окружење снага у Дебаљцеву приликом потписивања споразума у Минску, тако да су наше снаге добиле зелено светло за уништење. Што се и десило. Примирје се у глобалу поштује, мада наравно да има провокација и делимичног гранатирања у одређеним секторима. Сада, колико ће примирје трајати, колико ће се поштовати Мински споразум то је већ друга прича.

Апсолутна истина је: "Мој мач је мој штит". Ја од истине побећи не могу. Наравно да је било у питању "думање" и размишљање о томе како се усудити и доћи овде. Страх је увек присутан када је људски живот у питању, када се размишља о опстанку, о породици и о будућности с обзиром на претње затворским казнама. Месецима сам покушавао да дођем до неког валидног контакта. Био сам позван и на разговор са неким момцима из антитерористичке групе при МУП-у. Међу њима је био један мој пријатељ који ме је знао од раније, с обзиром да сам ја био антитерориста. Саветовао ме је, ако већ идем да идем као новинар, односно извештач и слично. Ипак прихватио сам ризик и варијанту, да ћу уколико се вратим у своју земљу, 12 година бити са сређеним смештајем, са три оброка дневно и са наравно ограниченим кретањем.

Овде сам дошао зато што могу да пружим неки допринос борбе против повампиреног фашизма, с обзиром да се у земљи у којој сам се родио и за коју живим није могао наћи посао за мене јер сам био анатемисан, клеветан и шиканиран зато што сам дигао глас против невладине организације коју финансирају евроатланске варијанте, које све раде на уштрб српског имена, нашег идентитета, части и морала. Једноставно нисам могао дозволити да ко зна какве, које не могу ни да окарактеришем као припаднице женског рода, пљују по мојој браћи који су остављали кости, били рањавани и осакаћени на ратиштима да би штитили моју земљу, моју традицију и мој народ. Једноставно, дао сам давно заклетву да ћу бранити част и углед моје земље са мојом браћом која су нажалост зађубрила неку њиву. Једноставно нисам могао поднети такав ниво безобразлука.

Могао сам да кажем да су ми исхаковали профил и да прођем уз неко мало смањење плате. Имао сам велико поштовање и у народу и у врху власти, али пре свега сам човек. Једноставно ја хоћу, желим и морам да инсистирам на ономе што сматрам да су основне људске вредности, а то је пре свега част и понос, родољубље, односно патриотизам. То је разлог због кога сам дошао овде. Овде могу да помогнем људима које је напала кијевска хунта.

Отишао сам прво за Русију, где сам разговарао са мојим контактом. Одатле су ме пребацили у Алчевск у Новорусији, тамо смо прво ушли у интернационалну јединицу. Био сам тамо два месеца и учествовао у неколико акција, разболео се на једној од њих. Потом сам се вратио за Русију да залечим плућа. По повратку сам отишао у Доњецку народну републику као један од иницијатора "Српских Хусара".

Јединица српских добровољаца која жели да васкрсне име "Српски Хусар" који су постојали овде, основани 1723. као војна јединица која је бранила границу Русије од татара, најезде Пољака и Литванаца.

Његови мотиви су били за одлазак су били свакако другачији од мојих. Он није био политички дисидент. Ја желим да инсистирам на васкрсу традиционалних вредности мог народа, на повратку самопоштовања, на буђењу свести да нам нико неће помоћи ако сами себи не помогнемо. Иако се овде са оружјем и физички борим са мојим момцима, увек покушавам и да преко друштвених мрежа, примерима и чињеницама подстакнем људе да почну да се боре за себе. Српски народ не схвата колика снага лежи у њима, у њиховој масовности, у њиховој свести, у њиховом удруживању. Снага је у јединству, снага је у маси, снага је у слози.

Не ратујем ја сто посто свог времена. Некад спавам, некад једем, некад одмарам. Кад је напад, кад је акција, онда ратујем.

Наравно да има плаћеника, али код нас у јединици их нема. Ми смо овде дошли из идеје, из убеђења и то нам нико не може оспорити. На неким другим секторима вероватно има плаћеника, а моји момци су овде дошли да се боре без пара, јер знају колико су Руси кроз историју за нас учинили.

Украјинска страна је имала неки свој фазон да позива Хрвате овде да могу убијати Србе, као да их позивају на сафари. Хрвати ратују, као што су ратовали 1941. године кад су слали своју екипу за Стаљинград.

Планирам. Ја једноставно без Србије не могу да живим, мени је мој живот, моји људи, моје дете у Србији. Да решим да останем овде вероватно бих и могао, јер постоје инсинуације да можемо да добијемо руско држављанство.

То сигурно није пријатно за њих. Дешавало се и да наше групе нестану, да људи буду заробљени или убијени. Од наших момака који су били у заробљеништву чујем да су им ножевима усецали кукасте крстеве у средњи део леђа и слично. За разлику украјинских, наши војници воле да понижавају, али физички не малтретирамо заробљене украјинске војнике. Одржана је шетња заробљеника кроз Доњецк, па је као било 1945. године када је била парада у Москви пре које су заробљеницима дали супицу са рицинусом, па су иза њих морале да иду цистерне за прање. Слична прича је била и у Доњецку, али су овога пута цистерне само симболично ишле за њима.

Ја лично имам АКС 74, то је аутоматска пушка са оптичким нишаном која је јако добра као контра снајпер. Ја радим посао са оружјем које ми дају, а овде сам могао да одаберем, па сам одабрао ову варијанту. Поред тога имамо и пушкомитраљезе, тешке митраљезе, бацаче граната и град као ракетни систем, хаубице, топове, тенкове, борбена возила, транспортере и све то заслугом украјинских снага који су нам их оставили неоштећене.

Вероватно би га пљунуо у фацу и шутнуо у дупе, зато што је дозволио да му диктирају како ће да води државу. Он је у суштини само марионета. Знаш онај осећај када треба да скупиш туђу повраћку или неку другу гору излучевину, па са гађењем на лицу навлачиш гумене рукавице, е такав би осећај био да сретнеш таквог човека који има такав карактер и онда кад му треснеш шамарчину мораш да переш руке пола сата.

Наравно да смо се сретали са браћом из Чеченије. Код нас су то Кадировци. Кадиров је велики Путинов фан, савезник и сам је рекао да ако буде затребало да ће послати 70.000 Чечена. С друге стране је Дудајев, и они сепаратисти који се нису приклонили Кадировљевој владавини, настављају борбу против руске стране.

Путину не одговара убиство и штета нанешена његовим политичким противницима, који и онако не могу поентирати у било ком контексту њему не одговара. Може одговарати Американцима и њиховим интересима да покажу како је ето Путин једна животиња која не уме другачије да се обрачуна. То је једноставно био амерички посао, у тренутку када је Немцов престао да буде користан његово убиство је било много корисније него оставити га у животу да троши жестоке паре од америчких донатора.

Повукао сам обарач. Неки су падали и саплитали се. Не размишљам о томе, јер сам чист пред собом и пред Богом, једини праведан рат је одбрамбени рат. Ја сам дошао овде да браним људе, а не да освајам, нити да изигравам будалу и авантуристу. Ипак имам 44 године и прошао сам период иживљавања. Знам због чега сам дошао и браним овај народ на правди Бога. Мирно спавам!