Investicije, a ne štednja?
MILANO - Evropska unija je razmatrala načine kako da rasporedi milijarde evra u oporavak posrnule ekonomije, a da ne utone dublje u dugove, pri čemu je fokus ministara finansija zemalja članica EU bio na investicijama, a ne na nemačkom zahtevu za stroge mere štednje.
Ministri 28 članica EU, guverneri centralnih banaka i rukovodstvo Evropske centralne banke (ECB) raspravljali su na sastanku u Milanu o nizu radikalnih ideja, u trenutku kada se Evropa suočava s rekordno niskim kamatnim stopama i visokom stopom nezaposlenosti, preneo je Rojters. To je prvi sastanak u ovom formatu otkad je predsednik ECB Mario Dragi predstavio strategiju za spasavanje privrede u evrozoni, koja se temelji na predlogu za investiranje 300 milijardi evra u oživljavanje privrede, naveo je AP.
Fokus na investicijama
Ministri su se, kako prenose agencije, fokusirali na temu investicija, zanemarivši nemački zahtev za budžetske restrikcije. Nemačka je pod sve većim pritiskom partnera poput Francuske i Italije da ublaži fiskalnu politiku.
"Razmišljamo o instrumentima koji će olašati investicije. Resursi za investiranje uglavnom će doći iz privatnog sektora, ali, naravno, resursi javnog sektora biće instrument za njihovo aktiviranje", izjavio je italijanski ministar ekonomije Pjer Karlo Padoan po dolasku na skup u Milanu.
Privreda EU, koja predstavlja oko četvrtine globalne proizvodnje, prošle godine je zabeležila rast od 0,1 odsto, dok je stopa nezaposlenosti skoro dvostruko viša nego u SAD, sa oko 25 miliona nezaposlenih Evropljana.
U Italiji, četvrtoj najvećoj evropskoj privredi, krediti kompanijama smanjeni su za više od 70 milijardi evra od sredine 2011. godine i ta tendencija se nastavlja, pokazuju podaci centralne banke. Sličan problem postoji u većini evropskih zemalja, u kojima oporavak usporava i to što u malim preduzećima radi dvoje od troje zaposlenih u privatnom sektoru.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble pre nekoliko dana je odbacio pozive Berlinu za veću potrošnju kako bi se ojačala privreda evrozone, koja je u drugom kvartalu ove godine stagnirala. Dragi je u Milanu nazvao poslovne investicije "jednom od velikih žrtava" finansijske krize, navodeći da su ulaganja smanjena za 20 odsto od 2008. godine.
"Nećemo imati održiv oporavak osim ako se to ne promeni", upozorio je on.
Novoizabrani predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker zalaže se za investicioni program vredan 300 milijardi evra za oporavak privrede.
Evropske kompanije, za razliku od američkih, oslanjaju se na banke za 80 odsto zajmova, ali banke sve teže odobravaju kredite posle najgore finansijske krize u proteklih nekoliko decenija.
Ministri su na sastanku razgovarali o četiri ideje:
- italijanskom predlogu za nove instrumente finansiranja kompanija
- francusko-nemačkom planu za povećanje privatnih investicija
- poljskoj ideji o formiranju zajedničkog fonda EU
- predlogu Junkerove Komisije za program vredan 300 milijardi evra
Poljska se zalaže za formiranje "Evropskog fonda za investicije" koji bi mogao da finansira, putem soptvenog kapitala, ulaganja u iznosu od 700 milijardi evra. Fond bi bio lokomotiva sa specijalnom svrhom, pod kišobranom Evropske investicione banke, koja je u vlasništvu evropskih vlada.
"Evropska investiciona banka ima novca. Ono što nedostaje jesu projekti, i ako uspemo da uparimo novac s dobrim projektima, ostvarićemo uspeh", ocenio je ministar finansija Luksemburga Pjer Gramenja.
Italija predlaže panevropsko tržište
Italijanski predlog jeste panevropsko tržište na kojem manje kompanije mogu da povećavaju kapital, koje bi moglo da bude deo tržišta kapitala EU, utemeljenog na bankarskoj uniji evrozone i uz ključno učešće Londona, finansijskog centra u Evropi. U protekla dva meseca, 26 italijanskih porodičnih preduzeća, među kojima jedno koje se bavi proizvodnjom organskog džema, izdala su obveznice i zajedno prikupila milijardu evra.
Ministri su izneli suprotstavljene stavove i o porezu na finansijske transakcije, po uzoru na "Tobinov porez" (po nobelovcu i ekonomisti Džejmsu Tobinu) koji podržava 11 zemalja, među kojima Nemačka i Francuska, dok mu se ostali protive, uključujući Britaniju, kao i bankarski lobi, preneo je AFP.
"Prvi korak će biti mali, to je, nažalost, tačno", rekao je nemački ministar Šojble. "Imajući u vidu različite situacije u različitim zemljama, verovatno ćemo se dogovoriti oko prvog malog koraka, ali i to je bolje nego ništa."
Zasad nema detalja oko toga šta bi taj porez obuhvatao, ali jedan evropski diplomata rekao je da je cilj da predlog bude sačinjen do kraja godine.
