Инвестиције, а не штедња?

Министри 28 чланица ЕУ, гувернери централних банака и руководство Европске централне банке (ЕЦБ) расправљали су на састанку у Милану о низу радикалних идеја, у тренутку када се Европа суочава с рекордно ниским каматним стопама и високом стопом незапослености, пренео је Ројтерс. То је први састанак у овом формату откад је председник ЕЦБ Марио Драги представио стратегију за спасавање привреде у еврозони, која се темељи на предлогу за инвестирање 300 милијарди евра у оживљавање привреде, навео је АП.

Фокус на инвестицијама

Министри су се, како преносе агенције, фокусирали на тему инвестиција, занемаривши немачки захтев за буџетске рестрикције. Немачка је под све већим притиском партнера попут Француске и Италије да ублажи фискалну политику.

"Размишљамо о инструментима који ће олашати инвестиције. Ресурси за инвестирање углавном ће доћи из приватног сектора, али, наравно, ресурси јавног сектора биће инструмент за њихово активирање", изјавио је италијански министар економије Пјер Карло Падоан по доласку на скуп у Милану.

Привреда ЕУ, која представља око четвртине глобалне производње, прошле године је забележила раст од 0,1 одсто, док је стопа незапослености скоро двоструко виша него у САД, са око 25 милиона незапослених Европљана.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле пре неколико дана је одбацио позиве Берлину за већу потрошњу како би се ојачала привреда еврозоне, која је у другом кварталу ове године стагнирала. Драги је у Милану назвао пословне инвестиције "једном од великих жртава" финансијске кризе, наводећи да су улагања смањена за 20 одсто од 2008. године.

"Нећемо имати одржив опоравак осим ако се то не промени", упозорио је он.

Новоизабрани председник Европске комисије Жан-Клод Јункер залаже се за инвестициони програм вредан 300 милијарди евра за опоравак привреде.

Европске компаније, за разлику од америчких, ослањају се на банке за 80 одсто зајмова, али банке све теже одобравају кредите после најгоре финансијске кризе у протеклих неколико деценија.

Пољска се залаже за формирање "Европског фонда за инвестиције" који би могао да финансира, путем соптвеног капитала, улагања у износу од 700 милијарди евра. Фонд би био локомотива са специјалном сврхом, под кишобраном Европске инвестиционе банке, која је у власништву европских влада.

"Европска инвестициона банка има новца. Оно што недостаје јесу пројекти, и ако успемо да упаримо новац с добрим пројектима, остварићемо успех", оценио је министар финансија Луксембурга Пјер Грамења.

Италија предлаже паневропско тржиште

Италијански предлог јесте паневропско тржиште на којем мање компаније могу да повећавају капитал, које би могло да буде део тржишта капитала ЕУ, утемељеног на банкарској унији еврозоне и уз кључно учешће Лондона, финансијског центра у Европи. У протекла два месеца, 26 италијанских породичних предузећа, међу којима једно које се бави производњом органског џема, издала су обвезнице и заједно прикупила милијарду евра.

Министри су изнели супротстављене ставове и о порезу на финансијске трансакције, по узору на "Тобинов порез" (по нобеловцу и економисти Џејмсу Тобину) који подржава 11 земаља, међу којима Немачка и Француска, док му се остали противе, укључујући Британију, као и банкарски лоби, пренео је АФП.

"Први корак ће бити мали, то је, нажалост, тачно", рекао је немачки министар Шојбле. "Имајући у виду различите ситуације у различитим земљама, вероватно ћемо се договорити око првог малог корака, али и то је боље него ништа."

Засад нема детаља око тога шта би тај порез обухватао, али један европски дипломата рекао је да је циљ да предлог буде сачињен до краја године.