ISIL preti! A šta Obama radi?
Do sada je, spoljna politika Baraka Obame, bila zasnovana na razumu a ne emocijama, za razliku od politike ljutog senatora Džona Mekejna, jer predsednik Sjedinjenih američkih država nije sugerisao rat kao odgovor na sve međunarodne probleme.
Međutim, uspon islamske države u Iraku i Siriji može da košta Obamu njegove staloženosti. Nakon što je obećao da striktno ograničiti misije u Iraku, Vašington se priprema da proširi rat u Siriji, gde se već uveliko radi na svrgavanju Asadove vlade.
Četiri bivša predsednika SAD dele krivicu za katastrofu nastalu u Iraku. Najviše je kriv Džordž Buš jer njegova nepromišljena odluka da se napadne Irak podigla je naciju na noge i uzrokovala sektaški rat. Sada mnogi od njegovih pristalica i savetnika ne priznaju katastrofalne posledice politike koju su zagovarali.
Ipak, Obamina administracija rizikuje da opet padne u rat. Sada zvaničnici žele da idu dalje. General Martin E. Dempsi, predsedavajući Združenog štaba, tvrdi da Islamska država mora da se reši na obe strane jer u suštini ne postoji granica Između Iraka i Sirije, dok obaveštajne službe Vašingtona ostaju ograničene u komentarima o “nepostojećoj“ granici. Što je još važnije, Obamina administracija radila je pune tri godine u nastojanju da obori Asadov režim. Međutim, bilo kako bilo, operacije u Siriji bi predstavljale veći izazov nego u Iraku.
Svakako, pre nego što se upuste u rešavanje i materijalni rizik, administracija SAD treba da preispita svoju politiku u Siriji. General Dempsi je već nazvao Islamske države “organizacijom koja je apokaliptična“ i upozorio da “pomoću strateških poteza mora da bude poražena“, a državni sekretar Džon Keri je ubeđen da ova militantna grupa mora biti uništena. Sirijska Vlada svakako je privržena mišljenjima da se ISIL mora eliminisati.
Vašington mora da odabere prioritete
Naravno, Asadova vladavina nije prijatelj demokratije, ali Vašington mora da odabere prioritete. ISIL je daleko opasniji, ne samo po stanovništvo Sirije i Iraka, već po ceo svet, dok je Asad legitimno izabran predsednik na skorašnjim izborima. Posle vazdušnih napada SAD, ISIL je dobio podstrek za pokretanje terorističkih grupa za napade na Ameriku. Dakle, Vašington bi svoj politički kurs trebalo da usmeri ka zaustavljanju ISIL, i da zaustavi sva podrivanja jedne vojne sile koja preti da uništi Siriju i Irak. Takođe, treba da istakne odgovornost okolnih država u borbi protiv ISIL.
Irak, Jordan i Turska zajedno protiv ISIL
Irak, Jordan i Turska, trebalo bi da budu težišni deo u pobedi nad islamskom državom. Malikijeva zamena je prvi dobar korak ka rešavanju krize u Iraku, ali ne i jedini korak koji treba povući. Bagdad mora da bude otvoren ka razumevanju sunita i Kurda, ali i da njihovim ujedinjenjem počne jačanje unutrašnje politike koja će uspeti da reši sukobe sa ISIL.
Ankara, koja tvrdi da je da ima položaj regionalnog liderstva, ima mnogo na kocki. Islamska država smatra da tursko zemljište treba da bude deo “kalifata“. Napadi ISIL na Kurdistan mogli bi da podstaknu nalet kurdskih izbeglica u Tursku. Turska svakako nije nije u opasnosti od raspada, ali probleme koje stvara ISIL svakako neće dugo ostati izvan turske granice.
Jordan je daleko ranjiviji: Monarhija sumnjivog legitimiteta vlade nad stanovništvom gde žive mnogi Palestinci, može lako da poklekne pred snagom ISIL.
Dakle, ove tri države moraju da svoje napore ulože u rešavanju krize kako ne bi došlo do destibilizacije čitavog regiona. Jordan i Turska, trebaju da rasporede svoje vazdušne snage u borbi protiv ISIL. Zajednički vojni napori će ponuditi Ankari da ojača svoje veze sa Kurdistanom, koje su se poslednjih godina svakako poboljšale. Erdoganova vlada bi trebala da koristi priliku da poveća svoj uticaj preko entiteta koji je nekada prouzrokovao zabrinutost zbog dugotrajne, nasilne kurdske separatističke kampanje u Turskoj.
Dakle, umesto da zauzme jedinstvenu poziciju u napadima na ISIL, Sjedinjene Američke Države bi trebalo da u savezu sa mnogim narodima u regionu, da organizuju koaliciju koja će se izboriti sa krizom koju donosi ISIL. Ipak sa druge strane ključnu ulogu bi trebalo da odigraju susedne države Sirije i Iraka.
