ИСИЛ прети! А шта Обама ради?
До сада је, спољна политика Барака Обаме, била заснована на разуму а не емоцијама, за разлику од политике љутог сенатора Џона Мекејна, јер председник Сједињених америчких држава није сугерисао рат као одговор на све међународне проблеме.
Међутим, успон исламске државе у Ираку и Сирији може да кошта Обаму његове сталожености. Након што је обећао да стриктно ограничити мисије у Ираку, Вашингтон се припрема да прошири рат у Сирији, где се већ увелико ради на свргавању Асадове владе.
Четири бивша председника САД деле кривицу за катастрофу насталу у Ираку. Највише је крив Џорџ Буш јер његова непромишљена одлука да се нападне Ирак подигла је нацију на ноге и узроковала секташки рат. Сада многи од његових присталица и саветника не признају катастрофалне последице политике коју су заговарали.
Ипак, Обамина администрација ризикује да опет падне у рат. Сада званичници желе да иду даље. Генерал Мартин Е. Демпси, председавајући Здруженог штаба, тврди да Исламска држава мора да се реши на обе стране јер у суштини не постоји граница Између Ирака и Сирије, док обавештајне службе Вашингтона остају ограничене у коментарима о “непостојећој“ граници. Што је још важније, Обамина администрација радила је пуне три године у настојању да обори Асадов режим. Међутим, било како било, операције у Сирији би представљале већи изазов него у Ираку.
Свакако, пре него што се упусте у решавање и материјални ризик, администрација САД треба да преиспита своју политику у Сирији. Генерал Демпси је већ назвао Исламске државе “организацијом која је апокалиптична“ и упозорио да “помоћу стратешких потеза мора да буде поражена“, а државни секретар Џон Кери је убеђен да ова милитантна група мора бити уништена. Сиријска Влада свакако је привржена мишљењима да се ИСИЛ мора елиминисати.
Вашингтон мора да одабере приоритете
Наравно, Асадова владавина није пријатељ демократије, али Вашингтон мора да одабере приоритете. ИСИЛ је далеко опаснији, не само по становништво Сирије и Ирака, већ по цео свет, док је Асад легитимно изабран председник на скорашњим изборима. После ваздушних напада САД, ИСИЛ је добио подстрек за покретање терористичких група за нападе на Америку. Дакле, Вашингтон би свој политички курс требало да усмери ка заустављању ИСИЛ, и да заустави сва подривања једне војне силе која прети да уништи Сирију и Ирак. Такође, треба да истакне одговорност околних држава у борби против ИСИЛ.
Ирак, Јордан и Турска заједно против ИСИЛ
Ирак, Јордан и Турска, требало би да буду тежишни део у победи над исламском државом. Маликијева замена је први добар корак ка решавању кризе у Ираку, али не и једини корак који треба повући. Багдад мора да буде отворен ка разумевању сунита и Курда, али и да њиховим уједињењем почне јачање унутрашње политике која ће успети да реши сукобе са ИСИЛ.
Анкара, која тврди да је да има положај регионалног лидерства, има много на коцки. Исламска држава сматра да турско земљиште треба да буде део “калифата“. Напади ИСИЛ на Курдистан могли би да подстакну налет курдских избеглица у Турску. Турска свакако није није у опасности од распада, али проблеме које ствара ИСИЛ свакако неће дуго остати изван турске границе.
Јордан је далеко рањивији: Монархија сумњивог легитимитета владе над становништвом где живе многи Палестинци, може лако да поклекне пред снагом ИСИЛ.
Дакле, ове три државе морају да своје напоре уложе у решавању кризе како не би дошло до дестибилизације читавог региона. Јордан и Турска, требају да распореде своје ваздушне снаге у борби против ИСИЛ. Заједнички војни напори ће понудити Анкари да ојача своје везе са Курдистаном, које су се последњих година свакако побољшале. Ердоганова влада би требала да користи прилику да повећа свој утицај преко ентитета који је некада проузроковао забринутост због дуготрајне, насилне курдске сепаратистичке кампање у Турској.
Дакле, уместо да заузме јединствену позицију у нападима на ИСИЛ, Сједињене Америчке Државе би требало да у савезу са многим народима у региону, да организују коалицију која ће се изборити са кризом коју доноси ИСИЛ. Ипак са друге стране кључну улогу би требало да одиграју суседне државе Сирије и Ирака.
