ISPOVEST ROBIJAŠA: "Jednom zatvoreniku su kopali po anusu! Nisu ništa pronašli iako je bio 'pun'!"
Robovi - tako smo se međusobno u zatvoru zvali - imaju pravo na jedno tuširanje nedeljno. Svi se uz to peru u ćelijama, a čuvari to dopuštaju. Staneš nad čučavac, plastični vrč za čaj napuniš vodom i polivaš se.
Zatvorenik iz Zagreba (28), bivši diler marihuane, robijao je dve godine u Remetincu i Glini. Danas je zaposlen kao dostavljač.
Ovo je njegova ispovest:
"Dobro se sećam tog trenutka, jednog jutra u aprilu, kad mi se promenio život. Stajao sam u redu u pekari, imao sam ključeve od stana, dva mobilna telefona i nešto novca. S leđa mi je prišao visoki muškarac. Iskreno, uopšte nisam primetio da je ušao za mnom. Zagrlio me desnom rukom, oko vrata. Pre nego sam se snašao stegnuo je stisak, povukao me prema podu, a drugom rukom pokazao mi policijsku značku.
Sve sam priznao, ali nikoga nisam cinkarao. Pitali su me, naravno, ali rekao sam im da neću. Ostavili su me na miru.
Bilo je to početkom 2012. Imao sam 25 godina. Prva tri dana proveo sam u pritvoru na Oranicama, nakon toga su me premestili u Remetinec u istražni zatvor.
Do tog trenutka o zatvorima sam znao samo iz filmova. Bojao sam se najgoreg. A kad ono, momci unutra gledaju TV, polufinale Lige šampiona. Ne mogu to opisati, to olakšanje.
Robija
Prva ćelija bila je skučena, sa sedam kreveta, metalnih, vojničkih pretpostavljam, na sprat, oko kojih su bili nagurani metalni ormarići koje unutra zovu kasete.
U uglu su čučavac i lavabo ograđeni zidićem, u koji se ulazi kroz pokretna vrata, kao u salonu. Sakriven si od pogleda, ali svi se mirisi osete.
Čučavac smo redovito koristili za tuširanje. Robovi (tako smo se međusobno u zatvoru zvali) imaju pravo na jedno tuširanje nedeljno u zajedničkoj kupaonici. Dobiješ nekoliko minuta za pranje, sapunjanje i ispiranje. Nema odugovlačenja, nema srama.
"Imaš li novca?"
Ali te prve večeri u Remetincu, nisam znao što me čeka.
Upoznao sam se s cimerima. Jedan je ležao zbog serije krađa, jedan zbog droge, jedan stariji zbog porodičnog nasilja, a jedan je namestio pet miliona kuna lažnih kredita.
Momci su me pitali jesam li dobro, jesam li gladan, trebam li šta, pa su izvadili nešto hrane iz svojih kaseta. Sledeće pitanje: zašto si unutra? Odmah sledeće: imaš li novca?
To su prve lekcije koje sam naučio. Iskrenost i novac. Nema muljanja, a novac i onako otvara svako društvo. Papirna optužnica u istražnom zatvoru je kao osobna iskaznica. Ja sam svoju nosio posvuda. U ćeliji svako svoju stavi na stol. Da vidimo ko je ko, burazeru.
Uostalom nisam pedofil, nisam imao zbog čega da se sramim. Takvi, razni silovatelji i nasilnici, u zatvoru su uvek na meti. Ali jako dobro su zaštićeni, čuvari na njih posebno paze, ne možeš im ništa.
Put za Glinu
Jednog jutra u peticu je ušao čuvar i prozvao me. Stavili su me u maricu, i znao sam - idem u Glinu.
Dok sam robijao u Glini, umrla mi je majka, bila je bolesna i bolje da se više nije mučila. Pustili su me na njenu sahranu. Imam brata i sestre, a jedna se brinula o meni. Imala je malo dete i bila trudna. Rekao sam joj: nemaš auto, nemoj da se mučiš i dolaziš u posetu. Doći ću ja kod tebe kad dobijem slobodan vikend.
Šverc
U zatvorima je puno šverca i trgovine. Nikad nisam video ili čuo da to rade čuvari, ali stvari funkcionišu ovako: robovi koji dobiju izlaz na koji sat nađu se s prijateljima i od njih dobiju robu, uglavnom je to "spice" (sintetička marihuana op.a.) stave to u kondom i sakriju ga u anus. No, ako čuvari nešto posumnjaju, vode te lekaru u Sisak koji ti pregleda anus. Znam za slučaj dečka koji je bio pun svega, i lekar ga je pregledao pa opet ništa u njemu nije pronašao.
U Glini sam se naučio radu. Nekad mi je bilo nezamislivo ustati ujutro i ići na posao. Ali ovde to moraš. I tu sam naviku zadržao. Sad kad sam izašao, prijatelj me zaposlio kao dostavljača. Ljudi su govorili: vidi ga, neće dugo izdržati. Ali jesam. I radim.
Prijateljice mi kažu da sam iz zatvora izašao kao mašina. Naučio sam da razmišljam, imao sam vremena sabrati misli. Sredio sam se. I kad sam izašao, osećaj slobode me preplavio. Bilo mi je teško da se koncentršem.
Prebučno, previše obaveza, previše ljudi. Ali uspeo sam.
Prvog dana slobode bio sam kao zver, adrenalin mi je skakao po kičmi, imao sam neverovatnu volju za životom. Nema te droge ili pića koji će to zameniti, piše "Jutarnji list".