ISPOVEST SINA PABLA ESKOBARA: "Otac mi je dao da probam kokain jer me je boleo zub"
“Moj otac Pablo bio je čovek pun ljubavi prema porodici. Sećam se prijateljskog odnosa koji sam imao sa njim i njegove velike odanosti. Ljubavi nikada nije falilo u mom domu. Bio je čovek posvećen porodici. Svestan sam da je van kuće bio kriminalac“, počinje priču sin kralja kokaina Pabla Eskobara.
Do pre koju godinu živeo je u Argentini pod novim imenom kada se odlučio se da izađe iz anonimnosti. Kada je saznao da se njegov otac bavi kriminalom imao je samo sedam godina:
“Krajem 1984, posle naređenja koje je izdao moj otac da se ubije ministar pravde Rodrigo Lara Bonilija, rekao mi je u Panami: 'Sine, moj posao je kriminal'. Imao sam tada jedva sedam godina“, pričao Sebastijan Marokin koji se do 1993. zvao Huan Pablo Eskobar za Blic.
“Sa ljubavlju me je učio o drogama i detaljno me informisao o posledicama njihovog prečestog korišćenja. Rekao mi je: 'Hrabar je onaj koji nikada nije probao drogu'. Prvo iskustvo sa kokainom sam imao u zatvoru 'La Cateral' jer mi ga je otac dao da bi prestao da me boli zub. Rekao mi je da ga nanesem prstom na deo koji me je boleo. Nikada me nije privlačila droga i to je jedini put da sam video kokain u blizini mog oca“, objašnjava on.
Ispričao je i to kako njegovom ocu nikada nije bilo teško da prizna da je kriminalac i kako je i njega policija uhapsila kada je bio dečak.
“Video sam kako državne snage upadaju u moju školu kad sam imao sedam godina, jer su došli po mene. Spasao sam se jer me je direktor škole sakrio ispod svog radnog stola dok su ga generali ispitivali gde sam. Bio sam svedok mnogo nasilja, sa obe strane. Ali nikada neću pravdati nasilje koje je moj otac činio, niti bilo ko drugi. Tražio sam oproštaj od njegovih žrtava. Gledali su me kao da sam moj otac. Niko me nije smatrao posebnom individuom. Nisam imao mnogo prijatelja. Dadilje su mi bili najopasniji kriminalci u Kolumbiji. Roditelji mojih drugara iz škole su im branili da se igraju sa mnom“, ispričao je on.
Nakon ubistva oca rekao je da će osvetiti njegovu smrt, ali je zažalio zbog tih reči:
“Zažalio sam što sam to rekao i zarekao sam se posle 10 minuta da ću biti čovek mira. To sam i uradio. Nakon Pablovog ubistva sastao sam se sa kriminalnim bandama. Oni su mi rekli da idem. Uživao sam privilegiju da budem 'niko'“.
