ИСПОВЕСТ СИНА ПАБЛА ЕСКОБАРА: "Отац ми је дао да пробам кокаин јер ме је болео зуб"
“Мој отац Пабло био је човек пун љубави према породици. Сећам се пријатељског односа који сам имао са њим и његове велике оданости. Љубави никада није фалило у мом дому. Био је човек посвећен породици. Свестан сам да је ван куће био криминалац“, почиње причу син краља кокаина Пабла Ескобара.
До пре коју годину живео је у Аргентини под новим именом када се одлучио се да изађе из анонимности. Када је сазнао да се његов отац бави криминалом имао је само седам година:
“Крајем 1984, после наређења које је издао мој отац да се убије министар правде Родриго Лара Бонилија, рекао ми је у Панами: 'Sine, мој посао је криминал'. Имао сам тада једва седам година“, причао Себастијан Марокин који се до 1993. звао Хуан Пабло Ескобар за Блиц.
“Са љубављу ме је учио о дрогама и детаљно ме информисао о последицама њиховог пречестог коришћења. Рекао ми је: 'Храбар је онај који никада није пробао дрогу'. Прво искуство са кокаином сам имао у затвору 'Ла Цатерал' јер ми га је отац дао да би престао да ме боли зуб. Рекао ми је да га нанесем прстом на део који ме је болео. Никада ме није привлачила дрога и то је једини пут да сам видео кокаин у близини мог оца“, објашњава он.
Испричао је и то како његовом оцу никада није било тешко да призна да је криминалац и како је и њега полиција ухапсила када је био дечак.
“Видео сам како државне снаге упадају у моју школу кад сам имао седам година, јер су дошли по мене. Спасао сам се јер ме је директор школе сакрио испод свог радног стола док су га генерали испитивали где сам. Био сам сведок много насиља, са обе стране. Али никада нећу правдати насиље које је мој отац чинио, нити било ко други. Тражио сам опроштај од његових жртава. Гледали су ме као да сам мој отац. Нико ме није сматрао посебном индивидуом. Нисам имао много пријатеља. Дадиље су ми били најопаснији криминалци у Колумбији. Родитељи мојих другара из школе су им бранили да се играју са мном“, испричао је он.
Након убиства оца рекао је да ће осветити његову смрт, али је зажалио због тих речи:
“Зажалио сам што сам то рекао и зарекао сам се после 10 минута да ћу бити човек мира. То сам и урадио. Након Пабловог убиства састао сам се са криминалним бандама. Они су ми рекли да идем. Уживао сам привилегију да будем 'нико'“.
