ISPOVEST USAMLJENOG BABUŠKARA: Ribo moja, zašto me ne voliš?! (FOTO)
Ne mogu više da izdržim. Ova zima je predugo trajala. Zubato sunce je obasjalo Savu. Stiže proleće. U ribolov, junaci!
Na mojim štapovima za pecanje, stoji samo paučina i sećanje na debele babuške, koje se koprcaju na udici, od prošlog leta. Divne, lepe babuške. Neka je proklet svako ko kaže da su one "korov" u srpskim rekama. Korov, malo sutra. Kakve, bre, srpske reke? Nema žive ribe na kilometar, a kamoli moje babuške! Da nisam ja kriv za to?
Neću danas da kukam. Spakovao sam štapove, kupio crve i gliste. Kupio tri litre benzina. Uzeo dve litre piva. Za prihranu, drugi put. Ponestalo para.
Ma, ako riba hoće da dođe, doći će, to i somdžije znaju. I baš me briga, pravo da vam kažem. Ko nije pecao, ko nije osetio sveži prolećni povetarac na licu, taj ne zna šta je ljubav, i priroda. Pa kad zaigra plovak, a tebi zaigra srce, kao pri prvom poljupcu, sa jezikom. Neka milina te obuzme. Počneš da lučiš hormon endorfin, poznatiji i kao hormon sreće.
E, ako je babuška korov, onda sam ja čistač. Treba država Srbija da mi uplati neko penziono, što čistim reku od babuške.
Koga da pozovem, da mi pravi društvo? Nema više prijatelja za pecanje. Neko radi, neko je lenj, neko je zauzet. Idem sam, šta me briga. Kad zagrize moja babura, pa kad je pomazim po krljuštima, meni dovoljno. Kao da rukom preko ženskog bedra prelazim. Malo čoveku treba da bude srećan.
Stigao sam kolima u marinu na Adi Ciganliji oko 10 sati. Zubato sunce, ali džabe. Od toplog povetarca što ljubi kao uspaljena žena, ništa. Udario vetar preko Save, pa kida.
E, tačno sam znao, kunem ti se! Samo meni može da se dogodi da izađem na reku posle četiri meseca zime, i da me šiba pusta košava. I još mi na ovu muku samo treba neka budala da dođe i kaže: "Slušaj, juče je radila kao blesava!" To je svaki pecaroš čuo bar 1.000 puta. Da si došao juče da pecaš, odneo bio 20 kila babuški kući. To je stvarno da poludiš. Kakvi lažovi!
Dakle, udara vetar, baš na moj pecaroški dan odlučio je da se izdivlja za sve pare. E neka, udri, vetre, preko jetre, što kaže Baja! Ja znam da me moja babuška čeka dole. Zabacio sam jednu dubinku, sa debelom glistom na udici. I jedan plovak sa dva crvića, za slučaj da su moje debele baburice već izašle na obalu. Sada ostaje ono najslađe. Čekanje.
Prošlo je 45 minuta. Ni makac. Bemti vetar, suze mi tera na oči. A kad bi samo jedna udarila, da živnem. Ili bar tri od kilo, takozvane "lopatare". Znaš kako moja žena voli da ih donesem kući. Kaže mi: „Danas ličiš na Džeka Nikolsona!“, dok ih čistim iznad sudopere. A posle? Milina.
Prošlo je već dva sata. NI TRZAJ, NIŠTA! Bar plovak da udari, ma jok. Kakva je ovo zemlja, kad usred marta duva košava kroz kosti, a ni keder neće da udari! Jer, pecanje ti je kao život.
Prvo kreneš da loviš štuku, sav hrabar i siguran u sebe. A štuka te ne ferma dva odsto. Onda kreneš na bandara, pa i on odluči da te izbegava. A onda kažeš: „Eh, šta bih dao za jednog kedera!“ To ti je čovek i onda bude kraj.
Tmurne su me misli uhvatile. Bar da imam neko društvo. Najviše bih voleo da pecam sa Mikom Alasom, manje poznatim kao Mihailo Petrović. To je onaj genijalan matematičar i još bolji pecaroš, umro 1943. godine. Pričam ja sa njim, često. Samo ga prizovem i pitam:
-Miko, kako si postao alas?
- Ma pusti, ne bih se ja bavio matematikom, nisam planirao uopšte. Kupio bih čamac i lovio ribu Dunavom, dok ne umrem.
Tako meni priča Mika. Pitam ga šta je koristio za mamac za soma, a on ćuti, kurva. Ali dobar je drug, pa mu praštam.
Izbija treći sat na vodi. Ni plovak ni dubinka se nisu pomerili. Prolazi neki čiča i gleda me, onako samog i tužnog. Vidim da mu je žao. I kaže:
- Ma nema još ništa bato. Ja držim dve "Balerine" u vodi već sedam dana, ni da pipne. Što ne probaš štuku?
- Nemam kedere (za laike: živi mamci, male ribe).
- E, onda nemoj da se nadaš. Ajd, uzdravlje.
Eto, svaki pecaroš je ujedno i ekspert. Sad je i meni jasno. Nema moje babuške, još se probudila nije, smeta joj hladnoća. Bilans: tukle su me bure sa Save, ni kedera nisam upecao. Tako to biva. Ponekad, ni keder da se uhvati, a ti bi ga voleo kao babušku. Da ovo žene znaju, drugačije bi razmišljale, dok ne bude kasno.
Pakujem štapove, poražen. A kad smo već kod žena, šta će moja da kaže? Opet ja praznih ruku sa pecanja. Neće ona da zameri.
Žene su, kao moja babuška, trpeljiva bića. I moraš da ih zagreješ pre nego što kreneš da ih pecaš.
Pročitajte i:
- DA NIJE ZBOG VLAŠKE MAGIJE: Kad upeca ribu, ona misteriozno nestaje (VIDEO)
- PECAROŠKA MUKA: Upoznajte najomraženiju ribu u srpskim vodama!
- NEPROCENJIVO: Seksi kalendar sa šaranima, ima i golih devojaka (FOTO)
- PLANINSKI LAV: Pogledajte kako novi Focus RS "lomi" krivine! (VIDEO)
- Upecali ste se? Uz ovaj lagani trik ćete brzo i lako izvaditi udicu (VIDEO)
- Nestao vam je seks u braku? Ove aplikacije će vam pomoći da vratite strast u svoj krevet!
- ŠTUKICE, LJUBAVI MOJA: Romantična pesma za najbolju ribu! (VIDEO)
