ISTINA O PERUĆI: "Ma kakvo rušenje i 38 tona dinamita! Brana je oštećena u napadu hrvatskih snaga"

"General Borislav Đukić je nevin čovek i on nema nikakve veze sa branom Peruća. U vreme kada je ona oštećena bio je na takvom položaju da nikome nešto slično nije mogao da naredi", tvrdi general Mile Novaković, nekadašnji komadant Srpske vojske Krajine, oružane sile RSK, povodom hapšenja generala Đukića u Crnoj Gori, po poternici iz Hrvatske.

General Novaković navodi da sada svi samo citiraju hrvatsku optužnicu i na taj način je propagiraju, dok, kaže, činjenice ostaju u drugom planu. Objašnjava šta se tada tačno događalo.

"Brana Peruća i jezero su bili pod kontrolom JNA, a posle njenog povlačenja u maju 1992. godine, preuzele su je srpske snage. Vlada Republike Srpske Krajine u pregovorima s međunarodnim posrednicima prihvatila je da kontrolu nad branom preuzmu snage Unprofora, koje su to i učinile septembra 1992. Na brani je raspoređen kenijski bataljon, a obema zaraćenim stranama je zabranjen i onemogućen pristup. Po preuzimanju brane, Hrvati su tražili da je eksperti Ujedinjenih nacija pregledaju i utvrde da li su Srbi možda ostavili eksplozivno punjenje, koje bi je moglo dići u vazduh. To je i učinjeno i oni su utvrdili da na brani nema nikakvog eksploziva. I hrvatski zahtev i izveštaj eksperata UN su dostupni javnosti i mogu se naći na internetu", objašnjava Novaković.

Penzionisani general Novaković navodi da je nemoguće da bi neko sa srpske strane mogao da donese 38 tona eksploziva i postavi ga na branu, kako piše u hrvatskoj optužnici.

"Jedino ako ima Srba koji ne znaju koliko je to 38 tona, pa su uzeli sav taj eksploziv pod ruku i šunjali se po noći oko brane. UN su kontrolisale branu sve dok hrvatske snage nisu napale RSK, zonu zaštićenu od UN, na dužini od 230 kilometara. Na pravcu Sinj - Vrlika, a pored brane Peruća počeo je snažan hrvatski tenkovsko-pešadijski napad masivno podržan artiljerijom i raketama. Tada su njihovi mediji javili da je brana oštećena. Nesrećni Kenijci su nestali, a njihove položaje i branu su zauzele hrvatske snage. Brana nije porušena kako oni kažu, a mi se pecamo na to, već je oštećena, a voda je istekla bez ikakve opasnosti po bilo koga. Nije potopila nijednu kuću, nije stradala ničija imovina, niti ljudi. To kaže i hrvatsko pravosuđe", ironičan je Novaković.

Mile Novaković navodi da je u to vreme, januara 1993, Borislav Đukić bio savetnik ministra unutrašnjih poslova Milana Martića.

"Đukić je kao potpukovnik bio komadant 220. motorizovane brigade 9. kninskog korpusa JNA do maja 1992. godine kada se JNA povukla. Tada se prebacio na mesto savetnika, gde je ostao do kraja aprila 1993. Pretpostavljeni mu je bio Milan Martić i jedini mu je on mogao narediti rušenje brane. Martić je u Hagu osuđen na 35 godina i tamo ga niko nije teretio za Peruću, ne zato što ga vole, već zato što nema nikakvih dokaza. Ako je Đukić preneo naredbu za rušenje svojim potčinjenima, kako optužnicom tvrde, onda treba reći i ko su ti ljudi. Jedini potčinjeni kojeg je imao je jedan stari, šepavi čovek, koji mu je bio vozač. Da li će sada hrvatsko pravosuđe dokazivati da je taj čovek odneo onih 38 tona eksploziva?",  objašnjava bivši komandant SVK za Novosti.

Novaković kaže da je Đukić aprila 1993. prešao na mesto načelnika štaba u Glavnom štabu Srpske vojske Krajine, gde je rukovodio štabom i nije imao nikakvu komandnu nadležnost i odgovornost.

"Svi komadanti Vojske su bili meni potčinjeni, tako da se po komandnoj odgovornosti može samo meni suditi U toj hrvatskoj optužnici govori se da su se generali Ratko Mladić i Mile Novaković dogovarali o rušenju brane, pa je hrvatsko pravosuđe kao jedini dokaz za to srpskom tužilaštvu pre pet godina dostavilo fonogram razgovora koji su navodno presreli i za koji tvrde da da razgovaramo ja i Mladić. Tražio sam od tužilaštva da se uzme moj glas i veštači. Sudski veštak je nesporno utvrdio da na tom fonogramu mog glasa nema", navodi general Novaković.