ИСТИНА О ПЕРУЋИ: "Ма какво рушење и 38 тона динамита! Брана је оштећена у нападу хрватских снага"

"Генерал Борислав Ђукић је невин човек и он нема никакве везе са браном Перућа. У време када је она оштећена био је на таквом положају да никоме нешто слично није могао да нареди", тврди генерал Миле Новаковић, некадашњи комадант Српске војске Крајине, оружане силе РСК, поводом хапшења генерала Ђукића у Црној Гори, по потерници из Хрватске.

Генерал Новаковић наводи да сада сви само цитирају хрватску оптужницу и на тај начин је пропагирају, док, каже, чињенице остају у другом плану. Објашњава шта се тада тачно догађало.

"Брана Перућа и језеро су били под контролом ЈНА, а после њеног повлачења у мају 1992. године, преузеле су је српске снаге. Влада Републике Српске Крајине у преговорима с међународним посредницима прихватила је да контролу над браном преузму снаге Унпрофора, које су то и учиниле септембра 1992. На брани је распоређен кенијски батаљон, а обема зараћеним странама је забрањен и онемогућен приступ. По преузимању бране, Хрвати су тражили да је експерти Уједињених нација прегледају и утврде да ли су Срби можда оставили експлозивно пуњење, које би је могло дићи у ваздух. То је и учињено и они су утврдили да на брани нема никаквог експлозива. И хрватски захтев и извештај експерата УН су доступни јавности и могу се наћи на интернету", објашњава Новаковић.

Пензионисани генерал Новаковић наводи да је немогуће да би неко са српске стране могао да донесе 38 тона експлозива и постави га на брану, како пише у хрватској оптужници.

"Једино ако има Срба који не знају колико је то 38 тона, па су узели сав тај експлозив под руку и шуњали се по ноћи око бране. УН су контролисале брану све док хрватске снаге нису напале РСК, зону заштићену од УН, на дужини од 230 километара. На правцу Сињ - Врлика, а поред бране Перућа почео је снажан хрватски тенковско-пешадијски напад масивно подржан артиљеријом и ракетама. Тада су њихови медији јавили да је брана оштећена. Несрећни Кенијци су нестали, а њихове положаје и брану су заузеле хрватске снаге. Брана није порушена како они кажу, а ми се пецамо на то, већ је оштећена, а вода је истекла без икакве опасности по било кога. Није потопила ниједну кућу, није страдала ничија имовина, нити људи. То каже и хрватско правосуђе", ироничан је Новаковић.

Миле Новаковић наводи да је у то време, јануара 1993, Борислав Ђукић био саветник министра унутрашњих послова Милана Мартића.

"Ђукић је као потпуковник био комадант 220. моторизоване бригаде 9. книнског корпуса ЈНА до маја 1992. године када се ЈНА повукла. Тада се пребацио на место саветника, где је остао до краја априла 1993. Претпостављени му је био Милан Мартић и једини му је он могао наредити рушење бране. Мартић је у Хагу осуђен на 35 година и тамо га нико није теретио за Перућу, не зато што га воле, већ зато што нема никаквих доказа. Ако је Ђукић пренео наредбу за рушење својим потчињенима, како оптужницом тврде, онда треба рећи и ко су ти људи. Једини потчињени којег је имао је један стари, шепави човек, који му је био возач. Да ли ће сада хрватско правосуђе доказивати да је тај човек однео оних 38 тона експлозива?",  објашњава бивши командант СВК за Новости.

Новаковић каже да је Ђукић априла 1993. прешао на место начелника штаба у Главном штабу Српске војске Крајине, где је руководио штабом и није имао никакву командну надлежност и одговорност.

"Сви комаданти Војске су били мени потчињени, тако да се по командној одговорности може само мени судити У тој хрватској оптужници говори се да су се генерали Ратко Младић и Миле Новаковић договарали о рушењу бране, па је хрватско правосуђе као једини доказ за то српском тужилаштву пре пет година доставило фонограм разговора који су наводно пресрели и за који тврде да да разговарамо ја и Младић. Тражио сам од тужилаштва да се узме мој глас и вештачи. Судски вештак је неспорно утврдио да на том фонограму мог гласа нема", наводи генерал Новаковић.