Istina o gladijatorima
Evo nekoliko činjenica o gladijatorima za koje možda niste znali.
Gladijatori su bili borci koji su redovno trenirali, a vešta guranja, izmicanja i pariranja koja su izazivala oduševljenje publike, nisu bila ništa drugo nego dobro uvežbani potezi. Istoričari ove borbe porede sa današnjim boks mečevima – samo što umesto rukavica, borci imaju mačeve.
Gladijatorske igre su bile celodnevni događaj.
Dan bi uvek počinjao predstavama sa životinjama koje su najviše podsećale na iscenirani lov. Posle toga, tokom pauze za ručak, obavile bi se javne egzekucije kriminalaca osuđenih na smrt koji su mogli biti ubijeni na razne načine: od razapinjanja na krst, do bacanja lavovima.
Nakon brutalnog smaknuća u kojem je publika jako uživala, došao bi predah uz neki komični skeč ili čak i plesnu tačku.
Tek bi se u poslepodnevnim satima u areni počeli pojavljivati gladijatori, noseći bogato ukrašene oklope i štitove, popraćeni zvukovima bubnjeva i fanfara.
Borbama su prisustvovale i sudije koje su imale pravo da zaustave borbu u bilo kom trenutku, i da vrate gladijatore na početne položaje. Sudije su takođe imale pravo i da proglase nerešen rezultat.
Laniste, ljudi koji su kupovali, prodavali i birali nove gladijatore bili su najvažniji faktor ovog krvavog sporta. Oni su gladijatore iznajmljivali za borbe, ali pre toga su ih vodili u gladijatorske škole, obučavali, dobro hranili… On je u svoje gladijatore ulagao jako mnogo sredstava.
Lanista je bio toliko moćan da je uglavnom on bio taj koji je odlučivao o životu gladijatora, a ne publika ili organizator. S obzirom da su laniste ulagali novac u svoje borce, njima nije bilo u interesu da ih iznesu mrtve ili previše ranjene iz amfiteatra.
Analizom 100 gladijatorskih borbi iz 1. veka, utvrđeno je da je samo 19 od 200 gladijatora izgubilo život u areni. Oni su jednostavno bili previše dragoceni da bi umrli.
(zanimljiveinformacije.com)