ISTRAŽIVALI SMO: Kako je prošla naša „lažna trudnica” u gradskom prevozu?
Ovih dana grad „bruji” o vozaču koji nije hteo da pokrene autobus dok jedna trudnica nije sela, pa nismo mogli da se ne zapitamo: da li je ustajanje trudnici u punom gradskom autobusu zaista postalo retkost, i herojski čin? Nismo se dugo pitali, već smo i proverili!
Tako je naša koleginica , preko noći, dobila „stomak” i radni zadatak, i krenula da kao trudnica promeni nekoliko gradskih linija.
Okušali smo sreću na Novom Beogradu.
Prvo smo ušli u autobus 65 koji je išao ka gradu. „Trudnica na zadatku” stala je blizu vrata, a iako je bilo praznih mesta u donjem delu autobusa, nikoga nije uznemirilo to što ona stoji. Oni koji su primetili trudnicu, verovatno su smatrali da ne treba da ustanu, jer je ona mogla sama da ode na drugi kraj autobusa i sedne ako joj se sedi.
Autobus je toliko „cimao” putnike u autobusu, da smo u trenu shvatili koliko je opasno i stresno za pravu trudnicu da stoji u gradskom prevozu.
Izašli smo i ušli u autobus broj 16. Tu smo imali mnogo više sreće. Odmah nam je ustala jedna starija žena i insistirala da ustupi mesto, iako smo joj rekli da se vozimo samo dve stanice. „Nema veze, sedi i odmori i toliko. Vidi koliki ti je stomak“, ljubazno je kazala.
Većina u autobusu je osetila olakšanje, jer je trudnica sela, a oni nisu morali da ustaju sa svog ugrejanog sedišta. Uglavnom, primete svi, ali se vode onom da ako se prave da ne vide, onda nisu krivi ni za šta.
Zaključak iz ovog autobusa: niko se nije baš „polomio” da ustane trudnici.
U 75-ici je bilo sasvim drugačije. Autobus je bio skoro pun. Bilo je jedno prazno mesto do prozora u središnjem delu, i ono je bilo dobar izgovor da niko ne ponudi da trudnica sedne, iako bi sa onolikim stomakom morala da se provlači kroz gužvu. Naša „trudnica” prestajala je od Ušća do Zelenjaka.
U povratku smo ušli u 95-icu, ozloglašenu po gužvi. Nismo imali ni malo sreće. Trudnica je stajala sve vreme i niko nije ni pogledao njen stomak. Verovatno su očekivali da ona sama zatraži da sedne, a pošto se ne oglašava - neka stoji i ćuti.
Po drugi put smo ušli u autobus 16, u povratku, i ponovo smo imali sreće. Jedna gospođa i jedna baka odmah su ponudile trudnici da sedne. „ Sedi, uživaj dok možeš. Čeka te dosta posla uskoro, pa iskoristi“, nasmejala se ova baka.
Zaključak je sledeći: ljudi koji ustanu su uglavnom stariji pojedinci na koje možete da naletite. Zaključili smo i da trudnica neće stajati svaki put kada uđe u autobus, ali da može da se desi, i da većini neće mariti zbog toga.
Svi su svesni šta im moral nalaže, ali se uvek mole duboko u sebi da ne moraju baš oni da budu najmoralniji u celom autobusu.
Pročitajte i:
