ИСТРАЖИВАЛИ СМО: Како је прошла наша „лажна трудница” у градском превозу?
Ових дана град „бруји” о возачу који није хтео да покрене аутобус док једна трудница није села, па нисмо могли да се не запитамо: да ли је устајање трудници у пуном градском аутобусу заиста постало реткост, и херојски чин? Нисмо се дуго питали, већ смо и проверили!
Тако је наша колегиница , преко ноћи, добила „стомак” и радни задатак, и кренула да као трудница промени неколико градских линија.
Окушали смо срећу на Новом Београду.
Прво смо ушли у аутобус 65 који је ишао ка граду. „Трудница на задатку” стала је близу врата, а иако је било празних места у доњем делу аутобуса, никога није узнемирило то што она стоји. Они који су приметили трудницу, вероватно су сматрали да не треба да устану, јер је она могла сама да оде на други крај аутобуса и седне ако јој се седи.
Аутобус је толико „цимао” путнике у аутобусу, да смо у трену схватили колико је опасно и стресно за праву трудницу да стоји у градском превозу.
Изашли смо и ушли у аутобус број 16. Ту смо имали много више среће. Одмах нам је устала једна старија жена и инсистирала да уступи место, иако смо јој рекли да се возимо само две станице. „Нема везе, седи и одмори и толико. Види колики ти је стомак“, љубазно је казала.
Већина у аутобусу је осетила олакшање, јер је трудница села, а они нису морали да устају са свог угрејаног седишта. Углавном, примете сви, али се воде оном да ако се праве да не виде, онда нису криви ни за шта.
Закључак из овог аутобуса: нико се није баш „поломио” да устане трудници.
У 75-ици је било сасвим другачије. Аутобус је био скоро пун. Било је једно празно место до прозора у средишњем делу, и оно је било добар изговор да нико не понуди да трудница седне, иако би са оноликим стомаком морала да се провлачи кроз гужву. Наша „трудница” престајала је од Ушћа до Зелењака.
У повратку смо ушли у 95-ицу, озлоглашену по гужви. Нисмо имали ни мало среће. Трудница је стајала све време и нико није ни погледао њен стомак. Вероватно су очекивали да она сама затражи да седне, а пошто се не оглашава - нека стоји и ћути.
По други пут смо ушли у аутобус 16, у повратку, и поново смо имали среће. Једна госпођа и једна бака одмах су понудиле трудници да седне. „ Седи, уживај док можеш. Чека те доста посла ускоро, па искористи“, насмејала се ова бака.
Закључак је следећи: људи који устану су углавном старији појединци на које можете да налетите. Закључили смо и да трудница неће стајати сваки пут када уђе у аутобус, али да може да се деси, и да већини неће марити због тога.
Сви су свесни шта им морал налаже, али се увек моле дубоко у себи да не морају баш они да буду најморалнији у целом аутобусу.
Прочитајте и:
