ПОДВИГ ОПОЗИЦИОНАРА ПАВЛА ГРБОВИЋА: За четири минута слагао четири пута
Бирајући прексиноћ телевизијске канале, зауставио сам се на Н1. Тамо гостује Павле Грбовић, један од десетак-двадесетак коловођа досовске опозиције.
Умишљен као и увек, са језуитском равнодушношћу, носом пара плафон у студију. Слушао сам га тачно четири минута. За то време, човек је мртав-ладан, као да су људи у Србији ретардирани, да немају ни уши, ни очи, изрекао четири велике лажи.
Лаж прва. Пита новинар зашто опозиција није пријавила протесни скуп испред суда у Новом Саду. Грбовић одговара да није било времена. Каже, кад имате спонтани скуп не можете и немате обавезу да га најавите.
Чињенице. Опозиција је скуп у Новом Саду најавила два дана раније, на свим опозиционим медијима, укључујући и Н1. За пријаву скупа полицији (писање и слање пријаве електронском поштом) није потребно више од 10 минута времена. А Грбовић и друштво имали су на располагању два дана.
Лаж друга. Ми нисмо блокирали суд, блокирала га је полиција.
Чињенице. Опозициони посланици и одборници су два дана свој скуп најављивали управо као блокаду суда. Што су и учинили. Окупили се испред суда, блокирали улаз и сатима га држали блокираног.
Лаж трећа. Сваки грађанин има право да уђе у суд, просипа мудрост Павле Грбовић. И било коју другу јавну институцију. Шта да смо кренули у дом здравља?
Чињенице. Прво, у суд се иде послом. Друго, у суд се не иде у групи од 70 људи. Треће, зграду суда нису блокирали и у њу покушале ући странке, обични грађани, већ опозициони политичари који су наумили да омету рад те независне институције и у њој држе свој политички митинг. И то најавили.
Лаж четврта: Сигуран сам да ови момци кад су се пријављивали у полицију нису желели да се са женама и децом гурају на степеништу суда. Већ да хапсе криминалце и наркомане.
Чињенице. Прво, полицајци испред суда су стајали мирно, у кордону. Гурање су (по ономе што сам видио у тв преносу) почеле Мариника Тепић, Драгана Ракић и остале опозиционе посланице. И то позадински, задњицама. А кад су укапирале да од позадинског пробијања у суд нема ништа, почеле се да полицајцима отимају штитове, пендреке и шлемове. Једном полицајцу је чак и пиштољ извађен из футроле. Друго, шта ће деца на политичком митингу на степеништу суда и на било којем другом политичком митингу? Грбовић добро зна да је забрањена политичка (зло)употреба деце. Али, коме то објаснити? Зар само неколико дана раније, новинарка Н1 Жаклина Таталовић на митингу у Новом Саду није јавно, директно у програм, интервјуисала дечака који јој је рекао да има само девет година и питала га да ли ће доћи и на следећи митинг.
После четири минута, променио сам канал. Више нисам могао да слушам бестидно лагање и ваљање глупости.