Da li je tranziciji i siromaštvu u Rumuniji došao kraj?
Prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji održan je juče, dok je drugi zakazan za 16. novembar. Na izbornoj listi se našlo 14 kandidata za koje je moglo da glasa preko 18 miliona birača. Ovi izbori ključan su test za Rumuniju koja mora što pre da otpočne sa reformama.
Poslednji predsedsednički izbori u Rumuniji održani su 2009. godine, kada je Trajan Basesku 21. decembra položio zakletvu i otpočeo svoj drugi petogodišnji mandat. U skladu sa Ustavom njemu nije dozvoljeno da po treći put učestvuje u izbornoj utakmici.
Izborna kampanja otpočela je 3. oktobra, a burnom su je učinile afere pojedinih kandidata. Preko 18 miliona stanovnika i 530.000 Rumuna u inostranstvu ima pravo da izađe i da svoj glas.
Ovo je prvi put od 1996. godine da se za vlast utrkuje preko 12 kandidata, kao i to su se na izbornoj listi za predsednika države našle dve žene.
Rezultati pokazali: Građani za Pontu
Najveće šanse za osvajanje izbora prema anketama ima lider vladajuće Socijaldemokratske partije i aktuelni premijer Rumunije Viktor Ponta. Drugi kandidat kog javno mnjenje podržava je predsednik Hrišćanskoliberalne partije Klaus Johanis, aktuelni popularni gradonačelnik Sibiua.
Ponta je sa 40 odsto glasova u priličnom vođstvu, Johanis bi, prema rezultatima anketa, osvojio 29 odsto, dok bi u drugom krugu glasanja razlika bila nešto manja, ali i dalje u korist premijera. Osim po broju glasova, Ponta za razliku od ostalih kandidata nije blizak dosadađnjem predsedniku Baseskuu, već je za obaranje njegovog režima.
I dok levica složno podržava Pontu, desnica je podeljena među sobom jer mnoge novoformirane stranke sa malim brojem članova predlažu svoje predsedničke kandidate. Najbolji primer toga je Elena Udrea.
Većina Rumuna je pravoslavne veroispovesti, među kojima je i Ponta, dok je Johanis protestant. Rezultati ankete pokazali su da 58.22 % ispitanika reklo da je za njih religija predsednika važna, dok je 39.81 % reklo da su indiferentni prema tom pitanju. Ovo je bila i jedna od tema koja je izazvala burne reakcije ova dva kandidata, gde je Johanis optužio svog rivala da se na ružan način služi religijom.
Nova vizija vs liberalna ekonomija
Ponta obećava novu viziju za predsedničku funkciju, bez stalnih konflikata, novi stil politike, bez napada na protivnike, bez pretnje sa tajnim službama i pravosuđem koji su bili i još uvek jesu pod kontrolom odlazećeg predsednika Trajana Baseskua.
Za razliku od njega, prema predstavljenom programu, Johanis će se zalagati za produbljivanje strateškog partnerstva sa SAD-om, razvoj tržišnog kapitala, restruktuiranje sistema upravljanja fondovima. Predlaže liberalnu ekonomiju zasnovanu na prosperitetu, podsticanje razvoja privrede, priključenje Rumunije zapadnom svetu kroz infrastrukturu i decentralizaciju.
Trajan Basesku ima svog favorita u izbornoj utakmici, iako mnogi smatraju da se na taj način krši Ustav, a reč je o kandidatu Eleni Udrea. Ankete su pokazale da ona ima podršku svega 6 odsto birača.
Novog predsednika demokratske republike koju čini 41 okrug očekuje važan zadatak, ali i brojni izazovi, pre svega u borbi protiv široko rasprostranjene korupcije i na polju ekonomije koja je u recesiji. Ko će dobiti zadatak vođe pokazaće se danas.
Pogledajte i: Ponta u kampanji: Rumuniji je potrebno jedinstvo
Rasmusen: NATO će štititi svoje članice
