Да ли је транзицији и сиромаштву у Румунији дошао крај?
Први круг председничких избора у Румунији одржан је јуче, док је други заказан за 16. новембар. На изборној листи се нашло 14 кандидата за које је могло да гласа преко 18 милиона бирача. Ови избори кључан су тест за Румунију која мора што пре да отпочне са реформама.
Последњи председседнички избори у Румунији одржани су 2009. године, када је Трајан Басеску 21. децембра положио заклетву и отпочео свој други петогодишњи мандат. У складу са Уставом њему није дозвољено да по трећи пут учествује у изборној утакмици.
Изборна кампања отпочела је 3. октобра, а бурном су је учиниле афере појединих кандидата. Преко 18 милиона становника и 530.000 Румуна у иностранству има право да изађе и да свој глас.
Ово је први пут од 1996. године да се за власт утркује преко 12 кандидата, као и то су се на изборној листи за председника државе нашле две жене.
Резултати показали: Грађани за Понту
Највеће шансе за освајање избора према анкетама има лидер владајуће Социјалдемократске партије и актуелни премијер Румуније Виктор Понта. Други кандидат ког јавно мњење подржава је председник Хришћансколибералне партије Клаус Јоханис, актуелни популарни градоначелник Сибиуа.
Понта је са 40 одсто гласова у приличном вођству, Јоханис би, према резултатима анкета, освојио 29 одсто, док би у другом кругу гласања разлика била нешто мања, али и даље у корист премијера. Осим по броју гласова, Понта за разлику од осталих кандидата није близак досадађњем председнику Басескуу, већ је за обарање његовог режима.
И док левица сложно подржава Понту, десница је подељена међу собом јер многе новоформиране странке са малим бројем чланова предлажу своје председничке кандидате. Најбољи пример тога је Елена Удреа.
Већина Румуна је православне вероисповести, међу којима је и Понта, док је Јоханис протестант. Резултати анкете показали су да 58.22 % испитаника рекло да је за њих религија председника важна, док је 39.81 % рекло да су индиферентни према том питању. Ово је била и једна од тема која је изазвала бурне реакције ова два кандидата, где је Јоханис оптужио свог ривала да се на ружан начин служи религијом.
Нова визија вс либерална економија
Понта обећава нову визију за председничку функцију, без сталних конфликата, нови стил политике, без напада на противнике, без претње са тајним службама и правосуђем који су били и још увек јесу под контролом одлазећег председника Трајана Басескуа.
За разлику од њега, према представљеном програму, Јоханис ће се залагати за продубљивање стратешког партнерства са САД-ом, развој тржишног капитала, реструктуирање система управљања фондовима. Предлаже либералну економију засновану на просперитету, подстицање развоја привреде, прикључење Румуније западном свету кроз инфраструктуру и децентрализацију.
Трајан Басеску има свог фаворита у изборној утакмици, иако многи сматрају да се на тај начин крши Устав, а реч је о кандидату Елени Удреа. Анкете су показале да она има подршку свега 6 одсто бирача.
Новог председника демократске републике коју чини 41 округ очекује важан задатак, али и бројни изазови, пре свега у борби против широко распрострањене корупције и на пољу економије која је у рецесији. Ко ће добити задатак вође показаће се данас.
Погледајте и: Понта у кампањи: Румунији је потребно јединство
Расмусен: НАТО ће штитити своје чланице
