IZUMIREMO: Ova statistika poraziće svakog ko se rodio u Srbiji!

Sredina dvadesetih godina je idealno vreme da dete dođe na svet – iako mlade žene stalno pomeraju biološke granice, a sistem obrazovanja doprinosi težem osamostaljivanju mladih osoba, činjenica je da postoji optimalno vreme za rađanje. Prosečna Srpkinja danas prvo dete rađa u tridesetoj godini, a ako se u porodilište prvi put ode na pragu četvrte decenije, rađanje drugog deteta je pod znakom pitanja.

Za prostu reprodukciju nacije potrebno je 2,14 dece po ženi, a u našoj zemlji na jednu ženu dolazi 1,36 dece. Zato se ne treba čuditi podatku da svake godine "nestane" grad od 35.000 stanovnika i da se broj stanovnika između dva popisa smanjio za 377.335 osoba.

Dvadesete i četrdesete nisu isto

Mladima treba otvoreno reći da nije svejedno da li se rađa u dvadesetoj ili u četrdesetoj godini i treba ih na vreme upoznati da rađanje u kasnijim godinama donosi više problema, smatra ovaj demograf.

Natalitetne studije govore da je potvrda o višem stepenu maminog obrazovanja obrnuto srazmerna broju dečjih kreveta u stanu. Jer, intelektualke i žene od karijere češće prekidaju trudnoću i ređe se odlučuju da imaju više od jednog deteta. U prilog tome svedoči i demografska statistika koja kaže da žene bez školske spreme imaju 0,7 dece više u odnosu na žene sa fakultetskom diplomom.

Rukovođena zabrinjavajućom statistikom koja govori da žene u Danskoj rađaju manje od dva deteta, nevladina organizacija "Seks i društvo", koja u danskim školama realizuje program seksualnog obrazovanja, promenila je svoj nastavni plan i program. U fokusu njihovog predavanja više se ne nalazi zaštita od neželjene trudnoće, već se o materinstvu govori u pozitivnom svetlu, a sve je to deo ne tako suptilnog pritiska na mlade da na vreme počnu da razmišljaju o rađanju.

Kako je u svetu?

Danska je jedna od brojnih evropskih zemalja čiji su zvaničnici zabrinuti zbog malog broja novorođenih beba i strepe da visoka stopa nezaposlenosti destimuliše mlade da postanu roditelji. I italijanski ministar zdravlja nedavno je ovu mediteransku zemlju nazvao "umirućom", aludirajući na činjenicu da je dečji plač u porodilištima sve tiši. Zvaničnici Grčke takođe brinu zbog činjenice da ekonomska kriza uzima danak u sve nižoj stopi rađanja.

Njena briga nije bez osnova i nije samo nacionalnog karaktera - demografi već godinama upozoravaju da je Evropa postala stari kontinent i da veliki broj penzionera vrši pritisak na budžet zemlje, a situacija je još dramatičnija u Japanu u kome će broj prodatih pelena za odrasle uskoro premašiti broj kupljenih bebi-pelena, piše ''Politika''.

Majke u Francuskoj i Švajcarskoj rade četiri dana nedeljno

Uroš Smiljanić, koordinator programa u Asocijaciji za reproduktivno zdravlje, kaže da nema ničeg spornog u činjenici da edukacija o važnosti rađanja bude deo obaveznog obrazovanja tinejdžera, ali dodaje da odluka o rađanju spada u korpus osnovnih ljudskih prava.

''Činjenica je da odlaganje rađanja dovodi do niske stope nataliteta i starenja stanovništva, ali to su, nažalost, postali standardi zapadne civilizacije. Međutim, treba reći da pozitivan prirodni priraštaj imaju one zemlje koje se trude da ženama obezbede uslove za bezbrižnu trudnoću i roditeljstvo. Majke u Francuskoj imaju četvorodnevnu radnu nedelju do detetove druge godine, a švajcarske majke rade samo četiri dana u nedelji sve dok dete ne napuni šest godina'', zaključuje Uroš Smiljanić.