ИЗУМИРЕМО: Ова статистика поразиће сваког ко се родио у Србији!

Средина двадесетих година је идеално време да дете дође на свет – иако младе жене стално померају биолошке границе, а систем образовања доприноси тежем осамостаљивању младих особа, чињеница је да постоји оптимално време за рађање. Просечна Српкиња данас прво дете рађа у тридесетој години, а ако се у породилиште први пут оде на прагу четврте деценије, рађање другог детета је под знаком питања.

За просту репродукцију нације потребно је 2,14 деце по жени, а у нашој земљи на једну жену долази 1,36 деце. Зато се не треба чудити податку да сваке године "нестане" град од 35.000 становника и да се број становника између два пописа смањио за 377.335 особа.

Двадесете и четрдесете нису исто

Младима треба отворено рећи да није свеједно да ли се рађа у двадесетој или у четрдесетој години и треба их на време упознати да рађање у каснијим годинама доноси више проблема, сматра овај демограф.

Наталитетне студије говоре да је потврда о вишем степену маминог образовања обрнуто сразмерна броју дечјих кревета у стану. Јер, интелектуалке и жене од каријере чешће прекидају трудноћу и ређе се одлучују да имају више од једног детета. У прилог томе сведочи и демографска статистика која каже да жене без школске спреме имају 0,7 деце више у односу на жене са факултетском дипломом.

Руковођена забрињавајућом статистиком која говори да жене у Данској рађају мање од два детета, невладина организација "Секс и друштво", која у данским школама реализује програм сексуалног образовања, променила је свој наставни план и програм. У фокусу њиховог предавања више се не налази заштита од нежељене трудноће, већ се о материнству говори у позитивном светлу, а све је то део не тако суптилног притиска на младе да на време почну да размишљају о рађању.

Како је у свету?

Данска је једна од бројних европских земаља чији су званичници забринути због малог броја новорођених беба и стрепе да висока стопа незапослености дестимулише младе да постану родитељи. И италијански министар здравља недавно је ову медитеранску земљу назвао "умирућом", алудирајући на чињеницу да је дечји плач у породилиштима све тиши. Званичници Грчке такође брину због чињенице да економска криза узима данак у све нижој стопи рађања.

Њена брига није без основа и није само националног карактера - демографи већ годинама упозоравају да је Европа постала стари континент и да велики број пензионера врши притисак на буџет земље, а ситуација је још драматичнија у Јапану у коме ће број продатих пелена за одрасле ускоро премашити број купљених беби-пелена, пише ''Политика''.

Мајке у Француској и Швајцарској раде четири дана недељно

Урош Смиљанић, координатор програма у Асоцијацији за репродуктивно здравље, каже да нема ничег спорног у чињеници да едукација о важности рађања буде део обавезног образовања тинејџера, али додаје да одлука о рађању спада у корпус основних људских права.

''Чињеница је да одлагање рађања доводи до ниске стопе наталитета и старења становништва, али то су, нажалост, постали стандарди западне цивилизације. Међутим, треба рећи да позитиван природни прираштај имају оне земље које се труде да женама обезбеде услове за безбрижну трудноћу и родитељство. Мајке у Француској имају четвородневну радну недељу до дететове друге године, а швајцарске мајке раде само четири дана у недељи све док дете не напуни шест година'', закључује Урош Смиљанић.