Ово је најмлађи манастир на Фрушкој Гори! Подигнут је тачно изнад лековитог извора, а крије једну тајну
Од свих манастира Фрушке горе, Манђелос је најмлађи. Одлука о његовој изградњи донета је 2008. а радови су почели 2011. Ктитори цркве били су Милан и Сенка Миланковић, пореклом из Бродца код Бијељине, који живе и раде у Аустралији, а који су трагичним сплетом околности овде изгубили ћерку. Манастир је посвећен Светом Василију Острошком и освећен је 2014. године.
Осим младости, манастир Манђелос јединственим чини и његова спољашњост. Наиме, лепа, мала црква комплетно је изграђена од дрвета! Кажу да је коришћен норвешки бели бор и чамовина, па читава богомоља својом архитектуром одудара од осталих фрушкогорских светиња.
Манастиру је кумовало истоимено насеље необичног назива – Манђелос.
Реч је о "преради на српски" мађарског имена "Нађолас" или "Nagyolasz", што у преводу значи "велико италијанско село" тј. "велико романско село" – место у коме живе Романи, потомци Римљана, ту досељени у време средњовековне владавине Франака над Сремом.
Осим овог имена, манастир понекад зову и Врањаш, по истоименом извору који се ту налази.
Место манастира није изабрано случајно!
Као и многи други фрушкогорски манастири, и овај се налази у прелепој природи. Црква је изграђена у малој, зеленој ували између села Гргуревци и Манђелос, на потезу који се зове Јоргованиште. А место није изабрано случајно! Црква је подигнута тачно изнад извора воде који је посвећен Светим Врачима - Козми и Дамјану, а који је познат од давнина као лековит.
Наиме, историјат овог фрушкогорског извора богат је и дуг, те предање каже да су га још древни Римљани користили како би, преко аквадукта, водом снабдевали Сирмиум тј. данашњу Сремску Митровицу. Вековима након, за ово место су знали и Турци, па су ту направили бању са лековитим блатом чији се остаци, кажу локалци, још увек могу пронаћи у околини манастира.
Извор који се још назива и Врањаш, данас је уређен, а краси га и леп мозаик на коме су приказани Свети Козма и Дамјан.
Легенда о лековитој води
Потврду тога је је вода са овог места сматрана лековитом и чудотворном још у давна времена, налазимо и у легендама овог краја. По једној од најпопуларнијих, на месту на коме се налази извор, једном је застала и Преподобна мати Ангелина, вољена српска владарка и светитељка која је последње године живота провела управо на Фрушкој гори.
Путујући из Крушедола према Беркасову, прича каже, она је управо овом водом напојила своје коње и то зато што је реч била о једном од ретких извора који нису били заражени током епидемије куге. Неки изводи кажу да је реч заправо била о епидемији колере, али то за причу и није претерано важно – легенда је преживела, а захваљујући свим онима који посећују ово место, живи и данас.
Србија Данас/Информер
