Језива популарност "Ноћи вештица" расте и у Србији, али које мрачне тајне крије и шта деца не знају о овом празнику?

Вечерас се широм света прославља "Ноћ вештица", празник када се људи облаче у костиме, резбаре бундеве и украшавају домове застрашујућим симболима. Овај обичај потиче из келтског веровања да ће се тако заштитити од нечистих сила.

Нажалост, све више се практикује и у Србији.

Првобитни назив овог познатог празника био је "Сауина", који се односио на келтску паганску светковину обележавану 1. новембра, када је према веровањима Келта почињала нова календарска година.

Како је време пролазило, празник је попримио различите форме и значења, али су његови корени дубоко укорењени у традицији и веровањима старих Келта.

Главно обележје овог келтског празника су бундеве, које се повезују са ирском легендом о ковачу Џеку. Џек је више пута из себичности преварио ђавола и, због тога, након смрти није био примљен ни у рај ни у пакао. Верује се да је његов дух осуђен да лута улицама, носећи у руци репу издубљену комадом угља из пакла.

Ова легенда инспирисала је обичај резбарења бундева, које су постале симбол Ноћи вештица и симболизују способност да се одврате нечисте силе.

Деци у многим деловима света, Ноћ вештица је један од најдражих празника у години, захваљујући тематским манифестацијама и походу на слаткише.

У Србији се сваке године води полемика о томе да ли треба прослављати овај дан на начин на који то чине људи у свету.

Код православних хришћана, 31. октобар се обележава као дан Светог Луке, који велики број верника слави као своју крсну славу. Такође, истог дана се слави и дан Светог Петра Цетињског, што додатно компликује традиционалне обичаје и прославе.