JANDRIĆ ZA SRBIJU DANAS: Svi su mislili da plešem sambu
Otišla sam tamo kao autsajder i malo ko je znao za mene. Ljudi su bili iznenađeni kada su čuli kojim se sportom bavim, rekla je srpska reprezentativka u sambou koja je na Evropskim igrama u Bakuu osvojila zlatnu medalju.
Sa osam zlatnih, četiri srebrne i tri bronzane medalje (ukupno 15) Srbija je sa uspehom završila prve Evropske igre u Bakuu. Sa tim bilansom Srbija je zauzela 12. mesto, a iza su ostale takve nacije kao što su Turska, Poljska, Hrvatska, Bugarska, Grčka, Švedska... Očekivali smo da će nas obradovati strelci, vaterpolisti, kanuisti, tekvondisti, basketaši, odbojkaši, rvači i plivači, i oni su to uradili. Ali je prosto neverovatno da je osvojena medalja u sambou i to zlatna. Ona je zasijala na grudima 22-godišnje Novosađanke Ivane Jandrić, koja je osvojila odličje u kategoriji do 68 kilograma.
Ivanin primarni sport je džudo i tu je u mlađim kategorijama beležila zapažene rezultate osvojivši nekoliko medalja što na evropskim kupovima, što na evropskim prvenstvima. Uspešna je i u sambou, a u Baku je došla kao trećeplasirana sa Evropskog prvenstva koje je u maju održano u zagrebu. Zbog toga i ne čudi što se i u Azerbejdžanu popela na pobedničko postolje.
- Dugo sam radila na toj medalji, a Evropsko prvenstvo mi je samo bio test. I u Zagrebu sam mogla da se plasiram u finale, i tada sam videla na čemu moram da poradim. Očekivala sam medalju, ali nisam ni pretpostavljala da će ona biti zlatna – rekla je Ivana na početku razgovora za Srbijadanas.com.
Kakva je bila konkurencija u Azerbejdžanu?
Zahtevniji od džudoa
Približite nam malo Sambo, šta je najbitnije u tom sportu?
- Fizički je zahtevniji od džudoa, jer je jači fizički kontakt. Bodovi se dobijaju na osnovu toga kako bacite protivnika, a dozvoljene su i poluge na ruku i nogu. Takođe se i boduje ako protivnika zadržite u parteru. U ženskoj konkurenciji borbe traju četiri minuta, a u muškoj pet i nema rundi.
- Bila je najjača do sada, jer su išli samo najbolji takmičari u Evropi. U mojoj polovini žreba su bile prošlogodišnja prvakinja Evrope Nađa Gerasimenko iz Ukrajine, i Ruskinja Olga Zaharcova koja je prošle godine bila svetska prvakinja. Upravo sam Ruskinju pobedila u polufinalu.
Bilo je prilično emotivno na dodeli medalja, čak ste i zaplakali?
- Nakupilo mi se. U sali je tada bilo izmđu šest i sedam hiljada ljudi, pritisak je bio veliki, a i moji su me gledali preko TV. Napokon sam shvatila da sam uspela u tome što radim. Taman sam se pribrala pre dodele medalja, ali kada je himna krenula nisam mogla da suzdržim suze (pogledajte OVDE).
Ko vam je od naših sportista prvi čestitao, i ko vas je podržavao?
- Uz mene je najviše bio šef misije OKS Damir Štajner, koji je bio u dvorani i prvi mi je čestitao, a tu su bili i moji prijatelji džudisti. Kada sam se vratila u selo svi su mi prilazili i čestitali. Otišla sam tamo kao autsajder i malo ko je znao za mene. Ljudi su bili iznenađeni kada su čuli kojim se sportom bavim. Svi su mislili da plešem sambu. Jako sam ponosna i počastvovana što sma se našla rame uz rame sa ostalim našim velikim sportistima.
Buduća novinarka
Ivana je student druge godine novinarstva i medija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Članica je novosadskog Partizana, gde joj je trener Veselin Novaković, a on je trenira i sambo.
Da li ste imali vremena da u Bakuu gledate i neke druge sportove?
- Prvo sam gledala finale Milice Mandić, a onda i dve odbojkaške utakmice. Azerbejdžanci su podigli nivo bezbednosti tako da se teško stizalo u halu. Zbog toga smo sve naše sportiste pratili preko televizora koji smo imali u selu.
Pošto je vaš primarni sport džudo, kako ste se snašli u sambou?
- Sambo treniram od 2011. godine kada su se promenila pravila u džudou i nije smelo da se hvata ispod pojasa. Pronašla sam se u sambou i ta vrsta borbe mi više leži. U Srbiji postoje sambo klubovi, ali tamo su registrovani samo džudisti i rvači. To nije olimpijski sport i zato nije poplaran. Nadam se da će se to promeniti od 2020. godine.
Videli smo da sambo treniraju i veliki ljudi, a to je pokazao jedan Belorus kada je posle finalne borbe izneo povređenog protivnika (pogledajte OVDE)?
Bez mešanja pravila
Trenirate dva sporta, desi li se nekada da pobrkate pravila?
- Meni se to nikada nije desilo, ali je bilo slučajeva da neko dođe na takmičenje u džudou i uhvati protivnika ispod pojasa.
- Tu se pokazalo sportsko vaspitanje koje postoji kod nas. Ovaj gest je oduševio publiku, a ja to nisam videla, jer sam bila u sali za zagrevanje. Ovako nešto je normalno za borilačke sportove. Viđala sam to u džudou, a sada prvi put i u sambou.
Na kraju, u kom od ova dva sporta vidite sebe u budućnosti?
- U poslednje vreme sebe vidim u sambou, ali u nekoj administraciji, jer mi se sviđa u kom pravcu ide taj sport. Nisam sigurna koliko mogu sada da uhvatim korak u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Riju. Čekam da se smire strasti, pa ću sa trenerom videti šta dalje. Pokušaću da se uključim u sledeći olimpijski ciklus, ali se ne opterećujem normom. Džudo je moja prva ljubav, ali mi veće zadovoljstvo predstavlja da se takmičim u sambou – zaključila je Ivana Jandrić.
Pročitajte i:
