ŠTA ŽELI MALI RAJKO, JEDINI ĐAK U CELOJ ŠKOLI? Od septembra će mu biti ispunjeno!
Oni koji su jedini đaci u školi, ipak, ne misle da su privilegovani - najviše im nedostaju drugovi i drugarice, odnosno društvo. Zato što pre žele da pređu u više razrede i upoznaju nekoga za igru i priču.
Od naredne školske godine, svakom učeniku koji je bio jedini u školi će se ispuniti ta želja, jer se škole sa malim brojem učenika zatvaraju.
Prošle školske godine čak 109 seoskih škola u Srbiji je imalo samo jednog đaka. Zbog toga što je učenika sve manje, od septembra mnoge seoske škole u Srbiji će biti zatvorene, dok će iz istog razloga biti gašeno po nekoliko odeljenja.
PA DOBRO KAKVA SU OVO PITANJA? Da li su školarci polagali test iz srpskog ili PSIHO TEST?
Neophodna ušteda i racionalizacija mreža koje će od jeseni početi u srpskim osnovnim školama, doneće spajanja i zatvaranja odeljenja, pa i celih škola. Koliko prošle godine, 131 škola je imala svega dva, a 106 škola samo tri đaka. Veliki je i broj škola sa manje od deset đaka.
Zakonski predviđeno
Školama je stigao dopis sa uputstvima za formiranje odeljenja. Propis, koji je uveden prošle godine, ne predstavlja veliku razliku u odnosu na ranije godine - zakonom je predviđeno da odeljenja moraju imati bar 15 učenika. Ukoliko ih je manje, onda se spajaju. Matične škole sa manje od četiri stotine đaka će biti zatvorene ako u krugu od dva kilometra postoji druga škola, objašnjava pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov.
Šta je skuplje, školarina ili priprema za upis na fakultet?
I sindikati protiv
Sa druge strane, racionalizaciji mreže škola ne suprotstavlja se samo lokalna samouprava, njoj se protive i sindikati.
Svako smanjenje broja odeljenja znači i zatvaranje određenog broj radnih mesta i produžavanje liste tehnoloških viškova u prosveti, što otvara nove probleme.
Nepopularna mera
POVEĆANJE BEZBEDNOSTI DECE: Video-nadzor u školama 24 sata
- Veoma je važno da se optimizuje mreža škola, a za taj posao su zadužene lokalne samouprave -objašnjava Šuvakov. On problem uviđa upravo u lokalnim samoupravama, jer one nisu dovoljno zainteresovane da naprave racionalniju školsku mrežu. Prema njegovim rečima, to im ne donosi veliku uštedu u budžetu. Novac za plate nastavnika izdvaja se iz republičkog budžeta, dok troškove održavanja školskih objekata snosi lokalna samouprava. Do ozbiljne optimizacije mreže škola može doći jedino promenom modela finansiranja, dodaje Šuvakov.
