ШТА ЖЕЛИ МАЛИ РАЈКО, ЈЕДИНИ ЂАК У ЦЕЛОЈ ШКОЛИ? Од септембра ће му бити испуњено!
Они који су једини ђаци у школи, ипак, не мисле да су привилеговани - највише им недостају другови и другарице, односно друштво. Зато што пре желе да пређу у више разреде и упознају некога за игру и причу.
Од наредне школске године, сваком ученику који је био једини у школи ће се испунити та жеља, јер се школе са малим бројем ученика затварају.
Прошле школске године чак 109 сеоских школа у Србији је имало само једног ђака. Због тога што је ученика све мање, од септембра многе сеоске школе у Србији ће бити затворене, док ће из истог разлога бити гашено по неколико одељења.
ПА ДОБРО КАКВА СУ ОВО ПИТАЊА? Да ли су школарци полагали тест из српског или ПСИХО ТЕСТ?
Неопходна уштеда и рационализација мрежа које ће од јесени почети у српским основним школама, донеће спајања и затварања одељења, па и целих школа. Колико прошле године, 131 школа је имала свега два, а 106 школа само три ђака. Велики је и број школа са мање од десет ђака.
Законски предвиђено
Школама је стигао допис са упутствима за формирање одељења. Пропис, који је уведен прошле године, не представља велику разлику у односу на раније године - законом је предвиђено да одељења морају имати бар 15 ученика. Уколико их је мање, онда се спајају. Матичне школе са мање од четири стотине ђака ће бити затворене ако у кругу од два километра постоји друга школа, објашњава помоћник министра просвете Милован Шуваков.
Шта је скупље, школарина или припрема за упис на факултет?
И синдикати против
Са друге стране, рационализацији мреже школа не супротставља се само локална самоуправа, њој се противе и синдикати.
Свако смањење броја одељења значи и затварање одређеног број радних места и продужавање листе технолошких вишкова у просвети, што отвара нове проблеме.
Непопуларна мера
ПОВЕЋАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ: Видео-надзор у школама 24 сата
- Веома је важно да се оптимизује мрежа школа, а за тај посао су задужене локалне самоуправе -објашњава Шуваков. Он проблем увиђа управо у локалним самоуправама, јер оне нису довољно заинтересоване да направе рационалнију школску мрежу. Према његовим речима, то им не доноси велику уштеду у буџету. Новац за плате наставника издваја се из републичког буџета, док трошкове одржавања школских објеката сноси локална самоуправа. До озбиљне оптимизације мреже школа може доћи једино променом модела финансирања, додаје Шуваков.
