TUGA: Mileva i Vesna maštaju o samo jednoj stvari - kući bez zmija!
U selu Maslovare Mileva Odžić i njena ćerka Vesna dve decenije žive bez struje i vode, a leti su morale da spavaju pod najlonom zbog zmija u kući.
Stara dobra narodna izreka kaže "Prvo pogledaj u komšiju, pa u sunce"! Vremešnu Milevu Odžić iz sela Maslovare kod Novog Grada život nije štedeo, ali je sreća pogledala bar kada joj je sudbina dodeljivala komšije. Zahvaljujući komšijama velikog srca, Mileva i njena kćerka Vesna, koje već 20 godina žive u trošnoj kući, bez struje i vode, uskoro će dobiti novi krov nad glavom.
Na sekund od rušenja
Na prvi pogled nikome nije jasno kako je moguće da je neko i živeo u njihovoj staroj, ispucaloj kući, koju čini se, deli samo sekund od rušenja. Mileva kaže da je zimi zbog šupljih zidova nepodnošljiva hladnoća, a leti tuda ulaze zmije. Već sada su počele da ulaze, a Mileva i Vesna nisu smele u kuću, pa već danima spavaju napolju, pod najlonom.
Spavale napolju, po kiši i zimi
- Ne znamo šta bismo bez naših komšija koje su pokrenule ovu akciju. Morale smo da spavamo napolju, pod nebom, bila kiša ili zima, jer su zmije ušle u kuću, pa ne smemo unutra. Stavile smo najlon i natkrile se. Patile smo se, ne daj bože nikome", kroz suze priča baka Mileva.
U selu kažu da u životu ima ljudi koji smatraju da ih se ne tiče ono što je pored njih i onih koji ne mogu da zatvore oči pred jadom. Mileva i njena ćerka Vesna imale su sreću da sretnu ove druge. Tako su njihove komšije velikog srca, Radenko Gavrilović i Rajko Odžić, odlučili da nešto urade kako bi njih dve živele bolje. Organizovali su akciju, a ona je pokazala da nisu sami, jer se uključio i jedan broj donatora, prenose Večernje novosti. Opština Novi Grad obezbedila je blokove za gradnju kuće.
- Ja radim u Austriji i kada dođem u selo, vidim kako se njih dve zlopate. Nisam mogao više to da gledam, pa smo Rajko Odžić i ja pokrenuli akciju i ljudi su se odazvali. Nešto sam prikupio i tamo u Austriji od mojih kolega i evo počela je gradnja", kaže Radenko Gavrilović.
Radost novome domu
Dok on priča, Milevinoj ćerki Vesni u očima zaiskri suza, ali ne plače. Samo gleda kako se kuća gradi i mašta. - Jedva sam dočekala ovo, hvala svima. U staroj kući se ne može živeti od zmija. Ja sam toliko srećna jer ćemo imati novu kuću, u njoj špajz, dnevni boravak, sobu. Nemam reči za ljude koji su nam pomogli. Dobro se dobrim vraća. Daće i njima Bog", kaže Vesna.
Sada je neophodno što pre pokriti kuću. I Mileva i Vesna i njihove komšije nadaju se da će se u ovu akciju uključiti i drugi pojedinci i preduzeća, kako bi se što pre pokrila njihova kuća. Samo da njih dve više ne spavaju pod najlonom, jer nije za ljude.
