Jemen – Slika i prilika krvavih podela u muslimanskom svetu
Poslednjih nekoliko meseci, siromašan, ali strateški važan Jemen, podeljen između šiita i sunita, ogreznuo je u sukobima nekoliko različitih grupa i na ivici je dugog i krvavog građanskog rata s ozbiljnim posledicama za bezbednost čitave regije, ali i Zapada.
Sektaški rat: Šiiti protiv sunita
Glavna borba vodi se između snaga lojalnih predsedniku Mansuru Hadiju i šiitskih pobunjenika, poznatih kao Huti, koji su ga u februaru prisilili da pobegne iz prestonice Sane i spas potraži u sunitskom savezniku Saudijskoj Arabiji, piše britanski BBC.
Podeljena je i jemenska vojska, pa jedan deo podržava predsednika Hadija, a drugi Huti pobunjenike.
Uz Hadija je takođe stao pretežno sunitski južni deo Jemena (tzv. Odbori narodnog otpora, koji se sastoje od lokalnih plemena i milicija), a Hute podržavaju pripadnici šiiti sa severa zemlje.
Podeljeni Jemen je slika i prilika podeljenosti muslimana u regionu na šiite i sunite. Stoga, u sukob su uključeni regionalni lideri sunita i šiita, Saudijska Arabija i Iran.
Zemlje Persijskog zaliva, predvođene Saudijskom Arabijom, optužuju Iran da podržava pobunjene Hute finansijski i vojno. Iran takve tvrdnje odbacuje. Sama Saudijska Arabija i ostale monarhije Zaliva podržavaju predsednika Hadija i sprovode kampanju vazdušnih udara na Sanu.
Snažna aktivnost Al Kaide i Islamske države u Jemenu
No, stanje u Jemenu daleko je složenije od toga, jer je u toj zemlji aktivna Al Kaida Arapskog poluostrva (AQAP), koju Zapad smatra najopasnijim ogrankom Al Kaide. Ona ima najbolje uvežbane i tehnički najopremljenije borce.
I Huti i vlada predsednika Hadija protive se AQAP-u koji je izveo niz smrtonosnih napada iz svojih uporišta na jugu i jugoistoku.
Međutim, krajem 2014. godine pojavio se i jemenski ogranak Islamske države (IS) koji želi svojim smrtonosnim napadima da zaseni Al Kaidu. Jemenski IS preuzeo je odgovornost za niz samoubilačkih napada na Sanu u martu 2015. godine.
Strateški važan prolaz Bab-el-Mandeb
Pošto su pobunjeni Huti napali Aden krajem marta, koalicija predvođena Saudijskom Arabijom odazvala se pozivu u pomoć predsednika Hadija i počela udare na uporišta Hutija. Koaliciju čini pet država Persijskog zaliva ali države Bliskog istoka i Severne Afrike poput Jordana, Egipata, Maroka, Pakistana i Sudana.
Jemen je strateški važna država jer leži na uskom tesnacu Bab-el-Mandebu između Crvenog mora i Adenskog zaliva kojim prolazi velik deo isporuka nafte.
Egipat i Saudijska Arabija strahuju da bi Huti mogli da ugroze taj slobodan prolaz ako im se dozvoli da zavladaju Jemenom.
Ko su Huti?
U samo nekoliko meseci Huti su zvanično prigrabili svu vlast u zemlji. U januaru su raspustili parlament i objavili da će oformiti novu skupštinu i petočlano predsedništvo koje će vladati do dve godine. Tako su popunili politički vakuum nastao otkako je predsednik Hadi pod njihovim pritiskom izbegao, a vlada podnela ostavku.
Međutim, Huti su šiitska manjina sa severa i njihov proglas nisu priznala sunitska plemena s juga Jemena pa je zemlja potonula u rat.
Huti su članovi pobunjeničke grupe poznate kao Ansar Alah (Sledbenici Boga). Pripadnici su ogranka šiitskog islama poznatog kao zaidizam. Zaidi čine trećinu stanovništva i vladali su Severnim Jemenom gotovo 1.000 godina, sve do 1962. godine.
Huti su ime preuzeli od njihova vođe Huseina Badr al-Dina al-Hutija. Komandovao je prvim ustankom 2004. godine u nastojanju da ostvari veću samoupravu u njihovom zavičaju u pokrajini Sada kao i da zaštiti versku i kulturnu baštinu Zaidija od sunitskog islama.
Al-Hutija je ubila jemenska vojska krajem 2004. godine, a njegova porodica nastavila je borbu i vodila još pet ustanka sve do prekida vatre potpisanog s vladom 2010. Međutim, već 2011. godine, Huti su se pridružili velikom narodnom ustanku protiv bivšeg predsednika Alija Abdulaha Saleha i iskoristili su bezvlašće da bi proširili svoje područja u Sadi i susednoj pokrajini Amran.
Zatim su učestvovali na konferenciji sa predsednikom Hadijem, ali se i s njim razišli kada su se usprotivili njegovom planu da Jemen postane federacija od šest regija, jer su ocenili da će to oslabiti njihovu moć.
Ujedinjenje juga i severa nije donelo mir
Poslednjih godina Jemen je proživljavao sukobe zbog niza teških problema kao što su nejednak pristup moći i resursima.
Huti su se ranije čak šest puta sukobljavali s vladom na severu, dok se istovremeno događaju stalni nemiri separatista na jugu, a svemu tome pridonose i česti napadi Al Kaide kao borba za vlast između plemena i vojnih frakcija.
Jemen je u 20. veku bio podeljen na dve države - Jemensku Arapsku Republiku na severu i Narodnu Demokratsku Republiku Jemen na jugu. Zemlje su se 1990. odlučile da se ujedine i stvore Republiku Jemen. Međutim, vrlo brzo je jug počeo da se žali da ga vlada u Sani politički i ekonomski zapostavlja, zbog čega je izbio građanski rat 1994. godine, što je bio neuspeli pokušaj da se ukine ujedinjenje.
Nestabilnost, loše upravljanje zemljom, raširenost korupcije, manjak resursa i bedna infrastruktura su razlozi zbog kojih je Jemen najsiromašnija zemlja Bliskog istoka, piše "Jutarnji".
Zbog nezaposlenosti, previsokih cena hrane i manjka socijalnih usluga, glad preti više od 10 miliona Jermenaca.
