Јемен – Слика и прилика крвавих подела у муслиманском свету
Последњих неколико месеци, сиромашан, али стратешки важан Јемен, подељен између шиита и сунита, огрезнуо је у сукобима неколико различитих група и на ивици је дугог и крвавог грађанског рата с озбиљним последицама за безбедност читаве регије, али и Запада.
Секташки рат: Шиити против сунита
Главна борба води се између снага лојалних председнику Мансуру Хадију и шиитских побуњеника, познатих као Хути, који су га у фебруару присилили да побегне из престонице Сане и спас потражи у сунитском савезнику Саудијској Арабији, пише британски BBC.
Подељена је и јеменска војска, па један део подржава председника Хадија, а други Хути побуњенике.
Уз Хадија је такође стао претежно сунитски јужни део Јемена (тзв. Одбори народног отпора, који се састоје од локалних племена и милиција), а Хуте подржавају припадници шиити са севера земље.
Подељени Јемен је слика и прилика подељености муслимана у региону на шиите и суните. Стога, у сукоб су укључени регионални лидери сунита и шиита, Саудијска Арабија и Иран.
Земље Персијског залива, предвођене Саудијском Арабијом, оптужују Иран да подржава побуњене Хуте финансијски и војно. Иран такве тврдње одбацује. Сама Саудијска Арабија и остале монархије Залива подржавају председника Хадија и спроводе кампању ваздушних удара на Сану.
Снажна активност Ал Каиде и Исламске државе у Јемену
Но, стање у Јемену далеко је сложеније од тога, јер је у тој земљи активна Ал Каида Арапског полуострва (AQAP), коју Запад сматра најопаснијим огранком Ал Каиде. Она има најбоље увежбане и технички најопремљеније борце.
И Хути и влада председника Хадија противе се AQAP-u који је извео низ смртоносних напада из својих упоришта на југу и југоистоку.
Међутим, крајем 2014. године појавио се и јеменски огранак Исламске државе (ИС) који жели својим смртоносним нападима да засени Ал Каиду. Јеменски ИС преузео је одговорност за низ самоубилачких напада на Сану у марту 2015. године.
Стратешки важан пролаз Баб-ел-Мандеб
Пошто су побуњени Хути напали Аден крајем марта, коалиција предвођена Саудијском Арабијом одазвала се позиву у помоћ председника Хадија и почела ударе на упоришта Хутија. Коалицију чини пет држава Персијског залива али државе Блиског истока и Северне Африке попут Јордана, Египата, Марока, Пакистана и Судана.
Јемен је стратешки важна држава јер лежи на уском теснацу Баб-ел-Мандебу између Црвеног мора и Аденског залива којим пролази велик део испорука нафте.
Египат и Саудијска Арабија страхују да би Хути могли да угрозе тај слободан пролаз ако им се дозволи да завладају Јеменом.
Ко су Хути?
У само неколико месеци Хути су званично приграбили сву власт у земљи. У јануару су распустили парламент и објавили да ће оформити нову скупштину и петочлано председништво које ће владати до две године. Тако су попунили политички вакуум настао откако је председник Хади под њиховим притиском избегао, а влада поднела оставку.
Међутим, Хути су шиитска мањина са севера и њихов проглас нису признала сунитска племена с југа Јемена па је земља потонула у рат.
Хути су чланови побуњеничке групе познате као Ансар Алах (Следбеници Бога). Припадници су огранка шиитског ислама познатог као заидизам. Заиди чине трећину становништва и владали су Северним Јеменом готово 1.000 година, све до 1962. године.
Хути су име преузели од њихова вође Хусеина Бадр ал-Дина ал-Хутија. Командовао је првим устанком 2004. године у настојању да оствари већу самоуправу у њиховом завичају у покрајини Сада као и да заштити верску и културну баштину Заидија од сунитског ислама.
Ал-Хутија је убила јеменска војска крајем 2004. године, а његова породица наставила је борбу и водила још пет устанка све до прекида ватре потписаног с владом 2010. Међутим, већ 2011. године, Хути су се придружили великом народном устанку против бившег председника Алија Абдулаха Салеха и искористили су безвлашће да би проширили своје подручја у Сади и суседној покрајини Амран.
Затим су учествовали на конференцији са председником Хадијем, али се и с њим разишли када су се успротивили његовом плану да Јемен постане федерација од шест регија, јер су оценили да ће то ослабити њихову моћ.
Уједињење југа и севера није донело мир
Последњих година Јемен је проживљавао сукобе због низа тешких проблема као што су неједнак приступ моћи и ресурсима.
Хути су се раније чак шест пута сукобљавали с владом на северу, док се истовремено догађају стални немири сепаратиста на југу, а свему томе придоносе и чести напади Ал Каиде као борба за власт између племена и војних фракција.
Јемен је у 20. веку био подељен на две државе - Јеменску Арапску Републику на северу и Народну Демократску Републику Јемен на југу. Земље су се 1990. одлучиле да се уједине и створе Републику Јемен. Међутим, врло брзо је југ почео да се жали да га влада у Сани политички и економски запоставља, због чега је избио грађански рат 1994. године, што је био неуспели покушај да се укине уједињење.
Нестабилност, лоше управљање земљом, раширеност корупције, мањак ресурса и бедна инфраструктура су разлози због којих је Јемен најсиромашнија земља Блиског истока, пише "Јутарњи".
Због незапослености, превисоких цена хране и мањка социјалних услуга, глад прети више од 10 милиона Јерменаца.