Jeste li čuli za TOPLOTNA OSTRVA? Zbog ovoga su neka mesta u gradovima toplija od drugih

Temperature koje vladaju širom zemlje, u centrima gradova su za nekoliko stepeni veće od zvaničnih podataka, jer gradovi proizvode učinak "toplotnih ostrva", kažu stručnjaci.

Toplotna ostrva nastaju zbog upijanja sunčeve energije u zgradama i asfaltiranim površinama te zbog dodatne toplote proizvedene industrijom, saobraćajem, grejanjem i hlađenjem. Takođe, u gradu nedostaju vegetacija i vodene površine koje bi uravnoteživale temperaturu vazduha, prenosi index.hr.

Gotovo svaki grad prati pojava toplotnih ostrva, ali u kojoj meri će se razviti ekstremne vrućine, zavisi od više činilaca npr. klimatskim uslova, preovlađujućim vetrovima, vrsti terena, tipu gradnje, veličini grada, itd, kaže Maja Žuvela-Alois, stručnjak za ekologiju u Središnjem institutu za meteorologiju i geodinamiku u Beču.

Što je grad veći, toplotno ostrvo je proširenije. Isto tako, ako je grad vrlo kompaktan i bez vegetacije, toplotno ostrvo je izraženije. Veliki gradovi, na primer Pariz, London ili Tokio, imaju i po nekoliko stepeni više temperature od okoline, s tendencijom porasta zbog širenja gradova, dodaje ona.

Serija toplotnih talasa iz 2003. prouzrokovala je u 12 zemalja Zapadne Evrope smrt 80.000 ljudi, jer ekstremne temperature i toplotni talasi stvaraju opterećenje za ljudski organizam, a povezani su s zagađenjem vazduha kroz stvaranje povišenog prizemnog ozona te su posebno opasni za ljude osetljivog zdravlja, starije osobe i decu.

"Međutim, problem toplotnih ostrva ne tiče se samo smrtnih slučajeva, nego i nepotrebnog opterećenja ljudi koje rezultira niskom radnom produktivnošću i većim privrednim posledicama", ističe Maja Žuvela-Alois.

"Gradovi koji su uočili opasnosti od toplotnih ostrva imaju na raspolaganju kratkoročne i dugoročne mere adaptacije kako bi ublažili njihove nepovoljne posledice", kaže ona.

Kako objašnjava, kratkoročne mere se preduzimaju kad se pojavi ekstremni toplotni talas i tada je potrebno izdati adekvatna upozorenja javnosti i odgovornim službama koje mogu organizovati pomoć, npr. medicinskom osoblju. Isto tako moguće je preusmeravati ljudske aktivnosti u večernje i jutarnje sate, podsticati adekvatnu prehranu, izolaciju stanova ili npr. osigurati slobodno snabdevanje vodom na mestima u gradu.

"Dugoročna rešenja treba pak tražiti u pametnom planiranju gradova, kojima bi se izbegle ili smanjile opasnosti od ekstremnih uticaja. Reč je o planskom podizanju zelenih i vodenih površina, izgradnja takozvane zelene i plave infrastrukture pod kojom se podrazumevaju ne samo novi parkovi, već i zeleni krovovi, fasade, iskorištavanje poplavnih površina za snabdevanje vodom i navodnjavanje", ističe Maja Žuvela-Alois.

Prema njenin rečima, primeri inovativnih rešenja sa zelenim fasadama i krovovima mogu se pronaći na pojedinim lokacijama, međutim, ona još uvek nisu prihvaćena kao standardna rešenja na globalnoj skali.

Adaptacija gradova na klimatske promene je u začetku i verovatno će trajati dugi niz godina. U Beču se npr. radi na osmišljavanju „Zelene mreže“, odnosno u planu je izgradnja povezanih zelenih površina i koridora kako bi se omogućilo kretanje pešaka i biciklista za vreme najvećih vrućina.

"Broj stanovnika koji koriste automobile u Beču između 1993. i 2012. smanjio se sa 40 posto na 27 posto. Za 10 odsto je porastao broj žitelja prestoncie austrije koji su prešli na javni prevoz, dok je za tri odsto povećan broj stanovnika koji voze bicikle, što je pozitivan pomak", zaključuje Maja Žuvela-Aloise.