Јесте ли чули за ТОПЛОТНА ОСТРВА? Због овога су нека места у градовима топлија од других

Температуре које владају широм земље, у центрима градова су за неколико степени веће од званичних података, јер градови производе учинак "топлотних острва", кажу стручњаци.

Топлотна острва настају због упијања сунчеве енергије у зградама и асфалтираним површинама те због додатне топлоте произведене индустријом, саобраћајем, грејањем и хлађењем. Такође, у граду недостају вегетација и водене површине које би уравнотеживале температуру ваздуха, преноси index.hr.

Готово сваки град прати појава топлотних острва, али у којој мери ће се развити екстремне врућине, зависи од више чинилаца нпр. климатским услова, преовлађујућим ветровима, врсти терена, типу градње, величини града, итд, каже Маја Жувела-Алоис, стручњак за екологију у Средишњем институту за метеорологију и геодинамику у Бечу.

Што је град већи, топлотно острво је проширеније. Исто тако, ако је град врло компактан и без вегетације, топлотно острво је израженије. Велики градови, на пример Париз, Лондон или Токио, имају и по неколико степени више температуре од околине, с тенденцијом пораста због ширења градова, додаје она.

Серија топлотних таласа из 2003. проузроковала је у 12 земаља Западне Европе смрт 80.000 људи, јер екстремне температуре и топлотни таласи стварају оптерећење за људски организам, а повезани су с загађењем ваздуха кроз стварање повишеног приземног озона те су посебно опасни за људе осетљивог здравља, старије особе и децу.

"Међутим, проблем топлотних острва не тиче се само смртних случајева, него и непотребног оптерећења људи које резултира ниском радном продуктивношћу и већим привредним последицама", истиче Маја Жувела-Алоис.

"Градови који су уочили опасности од топлотних острва имају на располагању краткорочне и дугорочне мере адаптације како би ублажили њихове неповољне последице", каже она.

Како објашњава, краткорочне мере се предузимају кад се појави екстремни топлотни талас и тада је потребно издати адекватна упозорења јавности и одговорним службама које могу организовати помоћ, нпр. медицинском особљу. Исто тако могуће је преусмеравати људске активности у вечерње и јутарње сате, подстицати адекватну прехрану, изолацију станова или нпр. осигурати слободно снабдевање водом на местима у граду.

"Дугорочна решења треба пак тражити у паметном планирању градова, којима би се избегле или смањиле опасности од екстремних утицаја. Реч је о планском подизању зелених и водених површина, изградња такозване зелене и плаве инфраструктуре под којом се подразумевају не само нови паркови, већ и зелени кровови, фасаде, искориштавање поплавних површина за снабдевање водом и наводњавање", истиче Маја Жувела-Алоис.

Према њенин речима, примери иновативних решења са зеленим фасадама и крововима могу се пронаћи на појединим локацијама, међутим, она још увек нису прихваћена као стандардна решења на глобалној скали.

Адаптација градова на климатске промене је у зачетку и вероватно ће трајати дуги низ година. У Бечу се нпр. ради на осмишљавању „Зелене мреже“, односно у плану је изградња повезаних зелених површина и коридора како би се омогућило кретање пешака и бициклиста за време највећих врућина.

"Број становника који користе аутомобиле у Бечу између 1993. и 2012. смањио се са 40 посто на 27 посто. За 10 одсто је порастао број житеља престонцие аустрије који су прешли на јавни превоз, док је за три одсто повећан број становника који возе бицикле, што је позитиван помак", закључује Маја Жувела-Алоисе.