JEVREJKA KOJOJ JE HITLER UZEO SVE: Tata je planirao da nas ubije cijanidom, samo da ne završimo u Aušvicu
Stidi se što se rukovala sa Hilerom.
Hani Beg (86) je išla u osnovnu školu u Berlinu kada su nacisti došli po njenu porodicu 1943. godine. Samo čistom srećom ona je izbegla da je zarobe, a kasnije se našla lice u lice s Hitlerom. Ovo je njena priča.
Kako je znao šta se dešava sa Jevrejima koje nacisti odvedu, Hanin otac je imao spreman plan za slučaj da dođu po njegovu porodicu - ubili bi se cijanirdom. Ali i 14 godina stara Hani i njen otac nisu bili kod kuće kada je Gestapo stigao u njihov stan u Berlinu, prenosi BBC.
Njeni mlađi brat Maks i sestra Rut nisu imali toliko sreće i ostatak svojih kratkih života proveli su u ozloglašenom koncentracionom logoru Aušvicu.
Bežanje od nacista
- Nikad više nisam videla brata i sestru. Znala sam da ih više neću videti, to mi je bilo jasno. Nisam se nadala, tada sam već previše stvari znala. Prvo sam plakala, a onda sam nastavila dalje i potisnula to - priča Hani.
Kada joj je majka umrla od raka 1939. godine, otac joj je rekao da su oni mala jevrejska porodica kojoj prete nacisti.
- Otac mi je odmah pričao o Majn Kampfu. Rekao mi je da moram da budem svesna da sam okružena antisemitizmom, ali da treba da budem ponosna što sam Jevrejka. Rekao mi je i da će mu jednog dana stići pismo od Gestapa u kome piše da će doći po njih i da nas odvedu u kamp da bi nas zaštitili i da će sve stvari koje ostavimo za sobom biti vraćene. Moj otac je znao da su sve to laži. Rekao nam je da ne verujemo propadgandi i da nikad nećemo otići u kamp. Nabavio je tablete cijanida i rekao da ćemo ih popiti kada dobijemo to pismo i umreti. Mislila sam da je romantično što ćemo umreti zajedno - priča Hani.
Pismo nije stiglo, ali Gestapo jeste.
- Kada sam se vratila iz škole, komšije su mi rekle da ne idem u kuću, jer me tamo čeka Gestapo da me odvede. Od tog dana oca godinama nisam videla. Morala sam da nestanem, a neko mi je uvek pomagao iako je time dovodio sebe u opasnost - otkriva ona.
DECA NAJVEĆIH DIKTATORA: Ovi MONSTRUMI su dokaz da iver ne pada daleko od klade! (FOTO/VIDEO)
Živela je sa komšijama i prijateljima koji su skrivali njen identitet i i dalje je išla u školu, gde je i upoznala Adolfa Hitlera.
- Došao je u našu školu. Bila sam u prednjem redu i jedino dete u tom razredu jevrejskog porekla koje nije izgledalo kao jevrejin. On je bio okružen stražarima, a on i ja smo se rukovali na sekund. Nakon toga me je bilo sramota što sam to uradila, ali nisam mogla da uradim ništa drugo. Na prvom mestu, nisam imala dovoljno vremena da razmislim o tome, a drugo, bilo bi veoma opasno da se nisam rukovala - objašnjava ona.
Pred sam kraj rata Hani je konačno locirala svog oca - živeo je u dnevnoj sobi u zgradi koju je razorila bomba. Bolovao je od tuberkoloze i umro je 9. maja 1945. godine, nedugo nakon što je obavešten da je rat završen. Hani ga je sahranila u dvorištu.
Nju je nakon toga usvojila druga porodica, sve dok joj prijateljica nije javila da Nacionalna zdravstvena organizacija Britanije traži Nemicu koja bi se preselila tamo i učila za sestru. Hani se preselila i posle nekog vremena udala se za doktora, pa je ostatak života provela u Gisborou, gradu koji se nalazi u blizini Midelsbroa.
- Da li sam zahvalna što sam preživela? Ne uvek, ne, veoma dugo sam osećala krivicu što sam preživela. Zašto je trebalo da ja preživim? To što nisam bila kod kuće kad je došao Gestapo bila je čista sreća. Imala sam srećan i normalan život, imam porodicu i zahvalna sam na tome - kaže ova žena sa izgubljenim detinjstvom.
