ЈЕВРЕЈКА КОЈОЈ ЈЕ ХИТЛЕР УЗЕО СВЕ: Тата је планирао да нас убије цијанидом, само да не завршимо у Аушвицу

Хани Бег (86) је ишла у основну школу у Берлину када су нацисти дошли по њену породицу 1943. године. Само чистом срећом она је избегла да је заробе, а касније се нашла лице у лице с Хитлером. Ово је њена прича.

Како је знао шта се дешава са Јеврејима које нацисти одведу, Ханин отац је имао спреман план за случај да дођу по његову породицу - убили би се цијанирдом. Али и 14 година стара Хани и њен отац нису били код куће када је Гестапо стигао у њихов стан у Берлину, преноси BBC.

Њени млађи брат Макс и сестра  Рут нису имали толико среће и остатак својих кратких живота провели су у озлоглашеном концентрационом логору Аушвицу.

Бежање од нациста

- Никад више нисам видела брата и сестру. Знала сам да их више нећу видети, то ми је било јасно. Нисам се надала, тада сам већ превише ствари знала. Прво сам плакала, а онда сам наставила даље и потиснула то - прича Хани.

Када јој је мајка умрла од рака 1939. године, отац јој је рекао да су они мала јеврејска породица којој прете нацисти.

- Отац ми је одмах причао о Мајн Кампфу. Рекао ми је да морам да будем свесна да сам окружена антисемитизмом, али да треба да будем поносна што сам Јеврејка. Рекао ми је и да ће му једног дана стићи писмо од Гестапа у коме пише да ће доћи по њих и да нас одведу у камп да би нас заштитили и да ће све ствари које оставимо за собом бити враћене. Мој отац је знао да су све то лажи. Рекао нам је да не верујемо пропадганди и да никад нећемо отићи у камп. Набавио је таблете цијанида и рекао да ћемо их попити када добијемо то писмо и умрети. Мислила сам да је романтично што ћемо умрети заједно - прича Хани.

Писмо није стигло, али Гестапо јесте.

- Када сам се вратила из школе, комшије су ми рекле да не идем у кућу, јер ме тамо чека Гестапо да ме одведе. Од тог дана оца годинама нисам видела. Морала сам да нестанем, а неко ми је увек помагао иако је тиме доводио себе у опасност - открива она.

ДЕЦА НАЈВЕЋИХ ДИКТАТОРА: Ови МОНСТРУМИ су доказ да ивер не пада далеко од кладе! (ФОТО/ВИДЕО)

Живела је са комшијама и пријатељима који су скривали њен идентитет и и даље је ишла у школу, где је и упознала Адолфа Хитлера.

- Дошао је у нашу школу. Била сам у предњем реду и једино дете у том разреду јеврејског порекла које није изгледало као јеврејин. Он је био окружен стражарима, а он и ја смо се руковали на секунд. Након тога ме је било срамота што сам то урадила, али нисам могла да урадим ништа друго. На првом месту, нисам имала довољно времена да размислим о томе, а друго, било би веома опасно да се нисам руковала - објашњава она.

Пред сам крај рата Хани је коначно лоцирала свог оца - живео је у дневној соби у згради коју је разорила бомба. Боловао је од туберколозе и умро је 9. маја 1945. године, недуго након што је обавештен да је рат завршен. Хани га је сахранила у дворишту.

Њу је након тога усвојила друга породица, све док јој пријатељица није јавила да Национална здравствена организација Британије тражи Немицу која би се преселила тамо и учила за сестру. Хани се преселила и после неког времена удала се за доктора, па је остатак живота провела у Гисбороу, граду који се налази у близини Миделсброа.

- Да ли сам захвална што сам преживела? Не увек, не, веома дуго сам осећала кривицу што сам преживела. Зашто је требало да ја преживим? То што нисам била код куће кад је дошао Гестапо била је чиста срећа. Имала сам срећан и нормалан живот, имам породицу и захвална сам на томе - каже ова жена са изгубљеним детињством.