Kad se bira između mame i tate
Sudeći po podacima Udruženja očeva, razvedenih i rastavljenih očeva i očeva samostalnih staratelja Srbije ''Tata'', u Srbiji živi između 80.000 i 100.000 dece koja ne viđaju tate ili ih viđaju umanjeno u odnosu na sudski definisan model viđanja. Uglavnom, usled samovoljne odluke majke.
Beograđanin Ivan Dumitirović više od tri godine pokušava sudsku presudu na osnovu koje će moći da viđa svog četvorogodišnjeg sina. Vreme mu prolazi u stresnoj borbi sa sudovima, rešenjima i birokratijom.
Već godinu dana ne uspeva da vidi mališana, iako je doneta privremena mera koja reguliše način viđanja, a Centar za socijalni rad dao mišljenje da ne postoji prepreka da dete ide kod oca. Da apsurd bude veći, sin i on žive u komšiluku.
''U početku sam dete viđao dva puta nedeljno par sati, ali problemi su počeli dve godine kasnije , kada sam podneo zahtev da ga viđam duže. Supruga se sa tim nije slagala. Narednih godinu i po, sina sam viđao samo u Centru za socijalni rad'', priča Ivan za ''Večernje novosti''.
''Prošle godine, sud je doneo privremenu meru, na osnovu koje imam pravo da sina viđam sredom i da ga uzimam petkom iz vrtića da bi kod mene proveo vikend. Majka je dečaka ispisala iz obdaništa. Izvršna mera ne može da bude ostvarena, jer izvršitelj neće da ide kući po dete, pošto u rešenju piše da je preuzimanje u vrtiću'', dodaje on.
Nesrećni otac se žalio, a novo ročište zakazano je za septembar. Ivan priznaje da je za vreme koje ne viđa sina obustavio plaćanje alimentacije, zbog čega ga je tužila supruga.
