Кад се бира између маме и тате
Судећи по подацима Удружења очева, разведених и растављених очева и очева самосталних старатеља Србије ''Tata'', у Србији живи између 80.000 и 100.000 деце која не виђају тате или их виђају умањено у односу на судски дефинисан модел виђања. Углавном, услед самовољне одлуке мајке.
Београђанин Иван Думитировић више од три године покушава судску пресуду на основу које ће моћи да виђа свог четворогодишњег сина. Време му пролази у стресној борби са судовима, решењима и бирократијом.
Већ годину дана не успева да види малишана, иако је донета привремена мера која регулише начин виђања, а Центар за социјални рад дао мишљење да не постоји препрека да дете иде код оца. Да апсурд буде већи, син и он живе у комшилуку.
''У почетку сам дете виђао два пута недељно пар сати, али проблеми су почели две године касније , када сам поднео захтев да га виђам дуже. Супруга се са тим није слагала. Наредних годину и по, сина сам виђао само у Центру за социјални рад'', прича Иван за ''Вечерње новости''.
''Прошле године, суд је донео привремену меру, на основу које имам право да сина виђам средом и да га узимам петком из вртића да би код мене провео викенд. Мајка је дечака исписала из обданишта. Извршна мера не може да буде остварена, јер извршитељ неће да иде кући по дете, пошто у решењу пише да је преузимање у вртићу'', додаје он.
Несрећни отац се жалио, а ново рочиште заказано је за септембар. Иван признаје да је за време које не виђа сина обуставио плаћање алиментације, због чега га је тужила супруга.
