Kako će Obama reagovati na pogubljenje američkih novinara?
U razmaku od samo par nedelja, ekstremisti Islamske države (bivšeg ISIL-a) pogubili su dva američka novinara, Džejmsa Folija i Stivena Sotlofa, kao odgovor na početak vazdušnih napada Sjedinjenih Država protiv ove terorističke organizacije u Iraku. Pošto se grupa zaklela da će nastaviti sa pogubljenjem američkih građana dok se vazdušni napadi ne zaustave, pravo je pitanje kako će na ova ubistva reagovati predsednik SAD Barak Obama i da li je američka politika “Mi ne pregovaramo sa teroristima” validna i danas?
Sjedinjene Države su dugo praktikovale politiku nepregovaranja sa teroristima. Može da se pregovara sa stranim državama i armijama, ali ono što ne može jeste da se pregovara sa onima koji koriste teror kao instrument prinude. Ovde se uglavnom vode činjenicom da kada jednom izađete u susret zahtevima terorista, otvarate vrata kako za dalja iskorićavanja od strane istih tako i od strane nekih drugih individua koji se služe ovim metodama da postignu svoje ciljeve.
Međutim, da li je to i dalje tako? Čini se da Amerika ponekad ipak pregovaraju sa teroristima. A taj raskid sa dugogodišnjom politikom pregovaranje je upravo napravio predsednik Obama kad je “ispregovarao” oslobađanje američkog narednika Bouva Bregdala. On je držan u talibanskom zatvoru skoro pet godina i oslobođen je tek maja 2014. godine u zamenu za pet Talibana koje su Amerikanci držali u bazi Gvantanamo na Kubi, za koje se, inače, veruje da su direktno učestvovali u planiranju napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine. Prema tadašnjem saopštenju američke Vlade, oslobađanje se dogodilo zahvaljujući “prethodno postignutom sporazumu” ili pak drugačije rečeneo, pregovaranjem.
Još veću kontroverzu izazvala je realizacija da je Obama u ovome uglavnom delovao sam, umesto da ispoštuje pravnu proceduru i unapred obavesti Kongres, što je pravilo kada se zatvorenici iz Gvantanama puštaju na slobodu. Međutim, Obama je tada delovao unilateralno. A potom je usledio medijski cirkus. S jedne strane, republikanci su počeli da prozivaju Obamu zbog tajnog prebacivanje zatvorenika ali i zbog pregovaranje sa teroristima. S druge strane, demokrate su branile odluku američkog predsednika. A koji je bio izgovor? Razmenu je u stvari izvršio novi najbolji prijatelj Amerike u regionu, Katar, koji se saglasio da oslobođeni Talibani provedu najmanje godinu dana u toj zemlji, kao neka vrsta zatvorenika.
Međutim, Obama nije prvi predsednik SAD koji je “pregovarao” sa teroristima. Prema vladinom dokumentu koji je otkrila administracija predsednika Obama, do marta 2009. godine 520 ljudi za koje se sumnjalo da su teroristi je prebačeno/pušteno iz Gvantanama, dakle dok je predsednik još uvek bio Džordž Buš. Zatvorenici su ili pušteni kućama ili prebačeni u treću zemlju, kao što je bio slučaj sa Katarom.
U ostale predsednike Sjedinjenih Država koji su pregovarali sa teroristima spadaju Ronald Regan i Džimi Karter. Jedan je bilo na čelu države tokom talačke krize u Iranu, koja je počela tokom sedamdesetih godina i na kraju dovela do oslobađanja 52 Amerikanca. Drugi je bo predsenik tokom Iran-Contra afere sredinom osamdesetih godina, kada je američka vlada prodala oružje Iranu kako bi osigurala oslobađanje američkih talaca u Libanu.
Danas, predsednik Obama se susreće sa sasvim ozbiljnom pretnjom po američke građane. Već dva novinara su pogubljenja odsecanjem glave a snimci ovih pogubljenja su se proširli internetom. Na administraciji je veliki pritisak da se pozabavi ovom situacijom a da ne ugrozi fundamentalne principe nepregovaranja, koji su doduše već prekršeni, ali ovoga puta će svaki potez predsednika biti pod budnim okom medija.
Predsednik Obama je već nakon pogubljenja drugog novinara izjavio da Sjedinjene Države neće biti zastrašene militantima Islamske države i dodao da će izgraditi koaliciju država čiji će jedini cilj biti da "ponize i unište" grupu. Međutim za sada nije dao nikakve indikacije kako će se to odigrati niti kada će ovaj plan da se sprovede. Ali, Obama je Kongresu dao svečano obećanje da “strašni zločin nad ovim mladićima” neće biti zaboravljen i da “oni koji se usude da povrede Amerikance će naučiti da mi ne zaboravljamo, da je naš doseg dugačak i da će pravda biti zadovoljena”. Potpredsenik Džo Bajden dodao je da će SAD juriti militante i do “vrata pakla” ako bude potrebno.
U prevodu, to znači da će se vazdušni napadi nastaviti i to sa većom žestinom. Na samitu NATO saveza prethodne nedelje, Obama je sa NATO saveznicima razgovarao o strategiji borbe protiv Islamske države. Dogovorena je eskalacija vazdušnih napada, koja će pored Iračkog Kurdistana i sunitskog dela Iraka možda obuhvatit i samu Siriju, gde je do pogubljenje novinara i došlo.
Kako će se to odraziti na “još nekoliko” američkih državljana koje Islamska država drži, prema navodima portparolke Stejt Deprtmenta, Dženi Psaki, ostaje da se vidi. Iako nije mogla da da detalje o osobama koje su takođe otete, Psaki je dodala da je jedna od njih i 26-godišnja devojka, koje je oteta u Siriji dok je delila huminitarnu pomoć.
Islamska država već je pokazala svoju odlučnost da kazni SAD za vazdušne napade. Ako nastavak ovih napada ne budu dovoljan da zaustavi islamiste (a retko kada su bili dovoljni) više je nego sigurno da će i ovi američki državljani doživeti istu sudbinu.
Obama je definitivno zauzeo tvrd stav kada je reč o Islamskoj državi i da namerava da bombama istera pravdu za ubijene novinare. Da li će i kada to značiti i eventualni ulazak američkih trupa, prerano je reći, imajući u vidu da je tek ispunio obećanje o američkom napuštanju Iraka tokom 2011. godine. Ponovni ulazak američkih trupa bio bi veliki udrac za politiku njegove stranke, ali to možda i neće toliko brinuti samog Obamu, koji završava svoj drugi mandat kao predsednik države. Zato i ostaje “nada” da će politika “ne pregovaramo sa teroristima” možda ponovo biti zaobiđena, ako za to bude bilo prilike.
Za sada, Obama zvanično ignoriše pretnje Islamske države i nastavlja vazdušnu kampanju, a nezvanično...
