Како ће Обама реаговати на погубљење америчких новинара?
У размаку од само пар недеља, екстремисти Исламске државе (бившег ИСИЛ-а) погубили су два америчка новинара, Џејмса Фолија и Стивена Сотлофа, као одговор на почетак ваздушних напада Сједињених Држава против ове терористичке организације у Ираку. Пошто се група заклела да ће наставити са погубљењем америчких грађана док се ваздушни напади не зауставе, право је питање како ће на ова убиства реаговати председник САД Барак Обама и да ли је америчка политика “Ми не преговарамо са терористима” валидна и данас?
Сједињене Државе су дуго практиковале политику непреговарања са терористима. Може да се преговара са страним државама и армијама, али оно што не може јесте да се преговара са онима који користе терор као инструмент принуде. Овде се углавном воде чињеницом да када једном изађете у сусрет захтевима терориста, отварате врата како за даља искорићавања од стране истих тако и од стране неких других индивидуа који се служе овим методама да постигну своје циљеве.
Међутим, да ли је то и даље тако? Чини се да Америка понекад ипак преговарају са терористима. А тај раскид са дугогодишњом политиком преговарање је управо направио председник Обама кад је “испреговарао” ослобађање америчког наредника Боува Брегдала. Он је држан у талибанском затвору скоро пет година и ослобођен је тек маја 2014. године у замену за пет Талибана које су Американци држали у бази Гвантанамо на Куби, за које се, иначе, верује да су директно учествовали у планирању напада на Америку 11. септембра 2001. године. Према тадашњем саопштењу америчке Владе, ослобађање се догодило захваљујући “prethodno постигнутом споразуму” или пак другачије реченео, преговарањем.
Још већу контроверзу изазвала је реализација да је Обама у овоме углавном деловао сам, уместо да испоштује правну процедуру и унапред обавести Конгрес, што је правило када се затвореници из Гвантанама пуштају на слободу. Међутим, Обама је тада деловао унилатерално. А потом је уследио медијски циркус. С једне стране, републиканци су почели да прозивају Обаму због тајног пребацивање затвореника али и због преговарање са терористима. С друге стране, демократе су браниле одлуку америчког председника. А који је био изговор? Размену је у ствари извршио нови најбољи пријатељ Америке у региону, Катар, који се сагласио да ослобођени Талибани проведу најмање годину дана у тој земљи, као нека врста затвореника.
Међутим, Обама није први председник САД који је “преговарао” са терористима. Према владином документу који је открила администрација председника Обама, до марта 2009. године 520 људи за које се сумњало да су терористи је пребачено/пуштено из Гвантанама, дакле док је председник још увек био Џорџ Буш. Затвореници су или пуштени кућама или пребачени у трећу земљу, као што је био случај са Катаром.
У остале председнике Сједињених Држава који су преговарали са терористима спадају Роналд Реган и Џими Картер. Један је било на челу државе током талачке кризе у Ирану, која је почела током седамдесетих година и на крају довела до ослобађања 52 Американца. Други је бо предсеник током Иран-Цонтра афере средином осамдесетих година, када је америчка влада продала оружје Ирану како би осигурала ослобађање америчких талаца у Либану.
Данас, председник Обама се сусреће са сасвим озбиљном претњом по америчке грађане. Већ два новинара су погубљења одсецањем главе а снимци ових погубљења су се проширли интернетом. На администрацији је велики притисак да се позабави овом ситуацијом а да не угрози фундаменталне принципе непреговарања, који су додуше већ прекршени, али овога пута ће сваки потез председника бити под будним оком медија.
Председник Обама је већ након погубљења другог новинара изјавио да Сједињене Државе неће бити застрашене милитантима Исламске државе и додао да ће изградити коалицију држава чији ће једини циљ бити да "понизе и униште" групу. Међутим за сада није дао никакве индикације како ће се то одиграти нити када ће овај план да се спроведе. Али, Обама је Конгресу дао свечано обећање да “страшни злочин над овим младићима” неће бити заборављен и да “они који се усуде да повреде Американце ће научити да ми не заборављамо, да је наш досег дугачак и да ће правда бити задовољена”. Потпредсеник Џо Бајден додао је да ће САД јурити милитанте и до “врата пакла” ако буде потребно.
У преводу, то значи да ће се ваздушни напади наставити и то са већом жестином. На самиту НАТО савеза претходне недеље, Обама је са НАТО савезницима разговарао о стратегији борбе против Исламске државе. Договорена је ескалација ваздушних напада, која ће поред Ирачког Курдистана и сунитског дела Ирака можда обухватит и саму Сирију, где је до погубљење новинара и дошло.
Како ће се то одразити на “још неколико” америчких држављана које Исламска држава држи, према наводима портпаролке Стејт Депртмента, Џени Псаки, остаје да се види. Иако није могла да да детаље о особама које су такође отете, Псаки је додала да је једна од њих и 26-годишња девојка, које је отета у Сирији док је делила хуминитарну помоћ.
Исламска држава већ је показала своју одлучност да казни САД за ваздушне нападе. Ако наставак ових напада не буду довољан да заустави исламисте (а ретко када су били довољни) више је него сигурно да ће и ови амерички држављани доживети исту судбину.
Обама је дефинитивно заузео тврд став када је реч о Исламској држави и да намерава да бомбама истера правду за убијене новинаре. Да ли ће и када то значити и евентуални улазак америчких трупа, прерано је рећи, имајући у виду да је тек испунио обећање о америчком напуштању Ирака током 2011. године. Поновни улазак америчких трупа био би велики удрац за политику његове странке, али то можда и неће толико бринути самог Обаму, који завршава свој други мандат као председник државе. Зато и остаје “нада” да ће политика “не преговарамо са терористима” можда поново бити заобиђена, ако за то буде било прилике.
За сада, Обама званично игнорише претње Исламске државе и наставља ваздушну кампању, а незванично...
