Kako pobeći od kondoma i trudnoće: Krompir, sunđer, gips

Slađe je bez kondoma, najčešći je izgovor za nekorišćenje preventivne gumičice. Ajd' iskreno, jeste. Al' nije slatko kad "fasuješ" hlamidijicu, herpeščić ili sidicu. A, ne. Žalićeš tad što nisi katolički sveštenik il' što nisi kao starozavetni Onan.

Kod nas, mada je tako u mnogim delovima sveta, osnovni oblik kontracepcije je "vađenje na vreme". Igrom slučaja, nekad to nije dovoljno, jer i pre tog časa sudbonosnoga, ume koja kapljica da omakne i - eto ti ga. U nekim krajevima, posebno udaljenijim, ljudi nisu naročito obavešteni o kontraceptciji i zaštiti od prenosivih oboljenja pa ili sami smišljaju rešenja ili slušaju druge neobaveštene. 

Otuda su žene u našoj zemlji u vaginu stavljale krompir. Umesto da postane pire za ručak, krtola je odlazila dole južno. U jednoj je čak i proklijala, kao kada nam je nastavnica biologije u osnovnoj zadala da krompir stavimo u kutiju na na čijem suprotnom kraju je mali prorez, da bi klica krenula ka svetlosti.

Druga je, pak, u sebe uglavila plastičnu čašu punu gipsa koji je umesto da spermatozoida, nagrizao bešiku. A, jedna je upućena gospođica zgužvala sunđer i računala da će on da upije "greh" umesto njene jajne ćelije.

Da je eksperimentisanje oduvek deo nas, pokazuje i istorija. Stari Egipćani su navlačili mehur na vršnjaka, a pravili su kondome od pairusa i lana. Kleoparine savremenice su, da spreče trudnoću, koristile balegu od slona i krokodila sa medom, kao i sok od limuna i mrkve.

Vizantinke su takođe koristile sunđere, natopljene limunovom ceđi, Kineskinje su pile živu. Srednjovekovni Azijati pravili su preteču kondoma za glavić, dok je prvi kondom sličan današnjem bio onaj napravljen od creva domaćih životinja. Koristio se, zamislite, više puta. Malo se plakne, i udri Miško.