Како побећи од кондома и трудноће: Кромпир, сунђер, гипс

Слађе је без кондома, најчешћи је изговор за некоришћење превентивне гумичице. Ајд' искрено, јесте. Ал' није слатко кад "фасујеш" хламидијицу, херпешчић или сидицу. А, не. Жалићеш тад што ниси католички свештеник ил' што ниси као старозаветни Онан.

Код нас, мада је тако у многим деловима света, основни облик контрацепције је "вађење на време". Игром случаја, некад то није довољно, јер и пре тог часа судбоноснога, уме која капљица да омакне и - ето ти га. У неким крајевима, посебно удаљенијим, људи нису нарочито обавештени о контрацептцији и заштити од преносивих обољења па или сами смишљају решења или слушају друге необавештене. 

Отуда су жене у нашој земљи у вагину стављале кромпир. Уместо да постане пире за ручак, кртола је одлазила доле јужно. У једној је чак и проклијала, као када нам је наставница биологије у основној задала да кромпир ставимо у кутију на на чијем супротном крају је мали прорез, да би клица кренула ка светлости.

Друга је, пак, у себе углавила пластичну чашу пуну гипса који је уместо да сперматозоида, нагризао бешику. А, једна је упућена госпођица згужвала сунђер и рачунала да ће он да упије "грех" уместо њене јајне ћелије.

Да је експериментисање одувек део нас, показује и историја. Стари Египћани су навлачили мехур на вршњака, а правили су кондоме од паируса и лана. Клеопарине савременице су, да спрече трудноћу, користиле балегу од слона и крокодила са медом, као и сок од лимуна и мркве.

Византинке су такође користиле сунђере, натопљене лимуновом цеђи, Кинескиње су пиле живу. Средњовековни Азијати правили су претечу кондома за главић, док је први кондом сличан данашњем био онај направљен од црева домаћих животиња. Користио се, замислите, више пута. Мало се плакне, и удри Мишко.