Kako poreski maheri pljačkaju siromašne zemlje
Slučaj ''Luksemburg'' otkrio je da najveće svetske kompanije koriste države u razvoju za malverzacije, pa ''zemlje-žrtve'' ostaju bez poreskih prihoda, a ove kompanije štede milijarde.
Devet stotina milijardi dolara godišnje. Toliko poreza utaje multinacionalne kompanije u zemljama u razvoju na čijem terenu posluju, tvrdi Svetska banka.
Zemlje u razvoju egzistencijalno zavise od međunarodne pomoći, a mogle bi sasvim lepo da se razvijaju od novca koji bi na ime poreza plaćale ove kompanije, prenosi list Politika.
Više od 340 multinacionalnih kompanija, ali i finansijskih institucija ( od državnog penzionog Kanade do Amazona) godinama je, naime, preko lokalno otvorenih kćerki firmi plaćalo zanemarljive poreze u Velikom Vojvodstvu. (Luksemburgu)
Ovo je samo otvorilo Pandorinu kutiju i ukazalo na praksu kojom ''poreski maheri pljačkaju siromašne zemlje''.
Javna tajna ili nije tajna uopšte?
Praksa je sledeća - kompanije najave da bi u određenoj zemlji pokrenule novi biznis. Iza toga otvaraju novu podružnicu u nekom od još aktivnih ''poreskih rajeva'' širom sveta.
Poreski rajevi
Zemlje poreskog raja poznate su i kao ofšor finansijski centri. To u suštini znači da ili nemaju, ili imaju neznatan porez na prihode kao i da su poslovni i imovinski podaci zaštićeni striktnim pravilima tajnosti.
Tako Andora, Monako i još par zemalja privlače imućnije koji koriste ove tzv. offshore centre, da bi se spasli oporezivanja.
Od vlasti u toj zemlji kompanija zahteva maksimalne poreske povlastice i mogućnost da što veći deo profiti iznese vani. Obično na konto u poreskom raju.
Ostvareni proizvod zatim po minimalnoj ceni majka firma prodaje kćerki, koja ga u ''raju'' prikazuje kao svoj rezultat. Iza toga velika firma, mešajući poslovne ulaze i izlaze , na predusetljivom terenu namiruje minimalan porez.
Praksa nikako nije tajna. Kako drugačije objasniti činjenicu da ja na Kajmanskim ostrvima (52.000) lane bilo registrovano 92.000 ofšor kompanija sa obrtom oko 1,4 biliona dolara.
Pročitajte: