Kako se Vojvodina branila od poplava?
NOVI SAD - Svi koji su u Vojvodini učestvovali u odbrani od majskih poplava mogu biti ponosni na to kako su odradili svoj posao jer, što je i najvažnije nije izgubljen ni jedan ljudski život, a samo jedno naseljeno mesto je poplavljeno (Jamena) iako je velika opasnost pretila da voda prodre i potopi područje u kom živi više od 150.000 ljudi, slažu se stručnjaci i nadležne institucije.
Pomoćnik direktora JVP "Vode Vojvodine" Aleksandar Nikolić rekao je da je odbrana od poplava bila vrlo kompleksna, da je počela sa Fruškom gorom i njenim potocima gde su najugroženiji bili Vrdnik, i brana Pavlovci u koju su se, kako je istakao, slivale ogromne količine vode, da bi narednog dana po dobijanju prognoze o porastu vodostaja na Savi krenula odbrana u Sremu na potezu od granice sa Republikom Hrvatskom do Kupinova.
Po njegovim rečima u Sremskoj Mitrovici stručnjaci iz "Voda Vojvodine" su zatekli odličnu organizaciju od strane lokalnog štaba za vanredne situacije, što je po njemu bilo izuzetno bitno pogotovo u tim prvim satima.
"Lokalni štab je već bio organizovao početak odbrane, utrošeno je 10.000 džakova koje je Sremska Mitrovica u tom trenutku imala na raspolaganju, a mi smo odmah procenili da je taj broj džakova izuzetno mali s obzirom na opasnost koja je pretila, što se i potvrdilo jer je na kraju na području Sremske Mitrovice, do Laćarka utrošeno 860.000 džakova", rekao je Nikolić, dodajući da je na toj deonici podignuto 15 kilometara odbrambene linije.
On napominje da se u isto vreme vodila velika borba na području Hrtkovaca gde je uz pomoć mehanizacije i uz nadljuske napore rukovalaca za dva danapravljen nasip koji je obezbedio da se voda ne izlije u tom području i da ne dođe iza leđa braniocima Sremske Mitrovice.
Iako su i volonteri i stručne ekipe na terenu ulagali maksimalne napore, prognoze su bile sve lošije i lošije pa je stigla i prognoza da se očekuje vodostaj od 917 centimetara
"Odbrambene linije nisu građene da izdrže toliki pritisak i bilo je jasno da negde mora doći do rasterećenja i da će negde na najslabijoj tački nasip popustiti, što se na kraju i desilo u Semberiji, odnosno u Bosni i Hercegovini, pa je došlo do laganog pada vodostaja u području koje smo mi branili", rekao je Nikolić.
Nešto kasnije, dodao je, dobili su informaciju da je došlo do pucanja nasipa i u Hrvatskoj, zbog čega im preti voda iza leđa, "a zbog nepostojanja međudržavnog sporazuma između Srbije i Hrvatske nisu imali informaciju ni o količini vode ni o brzini te vode koja dolazi s leđa".