Kako žive Srbi u Albaniji: Srpstvo sa nasilno albanizovanim imenima
"Otac i majka su me učili srpski. Ne znam da pišem, ali znam da odgovaram. Hajde da jedeš, da piješ, sve srpski, nema šanse da odgovorim na albanskom", kaže Ismet Duljević, jedan od Srba koji žive u Albaniji, gde se i dalje bore da im se vrate srpska imena i prezime koja su nasilno albanizovana.
Status Srba u Albaniji, koji imaju dugu istoriju na toj teritoriji, je daleko od zadovoljavajućeg. Zbog bojkota poslednjeg popisa, još čekaju zakon o nacionalnim manjinama. Problem je i duga i komplikovana procedura vraćanja izvornih imena i prezimena koja su nasilno albanizovana, navodi RTS. Tu je i teška borba za očuvanje srpskog jezika.
Najviše Srba u Albaniji živi u Skadru i Fijeru. U Udruženju "Jedinstvo" kažu da od 2012. godine, otkad postoje, pokušavaju da organizovano očuvaju srpski identitet i kulturu. Ističu da im ide teško jer nemaju televiziju i novine na maternjem jeziku.
"Teško je biti Srbin u Albaniji. Nemamo problem s komšijama Albancima, u Fijer ih je došlo mnogo s Kosova i s njima gotovo svakog dana imamo problem. Oni ne vole da se uči srpski jezik, ne vole da se razvije srpska zastava u Udruženju, u školi i zato imamo probleme", objašnjava za RTS predsednik Udruženja "Jedinstvo" Ekerem Duljević.
Nekoliko kilometara od centra Fijera, u kući Duljevića u selu Ret Ljibovš, nekoliko godina održava se kurs srpskog jezika koji su albanske vlasti zabranile pre godinu dana, uz objašnjenje da nije ispunjeno 17 uslova predviđenih zakonom.
Srpski jezik se uči krišom
"Sramota je da se naš jezik uči krijući. Jezik svaki dan treba da se uči. Ako spavamo, jezik će se izgubiti kao i naš identitet i nećemo znati ko smo i šta smo", ističe Duljević.
U danu kada je ekipa RTS-a posetila Duljeviće nije se održavao kurs, ali je tu bilo nekoliko dece. Jedna devojčica koja uči srpski jezik kaže da joj je najteža gramatika.
Dok uz pomoć srpske Vlade ne izgrade osnovnu školu u kojoj bi se učilo po nastavnom programu Republike Srbije, starije generacije Srba u tom gradu čuvaju maternji jezik u svojim domovima.
"Otac i majka su me učili srpski. Ne znam da pišem, ali znam da odgovaram. Hajde da jedeš, da piješ, sve srpski, nema šanse da odgovorim na albanskom", kaže Ismet Duljević.
I sinovi Hasima Rizvanovića znaju srpski jezik.
"Znaju sinovi i to se zbori. Meni majka više govori srpski nego albanski", objašnjava Rizvanović.
Tako u trouglu između Drača, Tirane i Valone Srbi pokušavaju da čuvaju svoj identitet. Zahvalnost za svest o tome koliko je to značajno duguju precima.
Pogledajte i:
