PRAVI UGAO KAMERE: Gleda li se na bezbednost dece u vrtićima istim očima?
Iz ugla roditelja, kamere u vrtićima su opravdane, očima vaspitača, tu su da ih kontrolišu, nadležne službe smatraju da bezbednost dece ne zavisi od njih, dok se zakonom video nadzor nije regulisan. Koji je ugao pravi ako pre svega mislimo na bezbednost dece u slučaju incidenta?
Ideju uvođenja kamera u vrtićima, u prostorijama u kojima deca borave, podržali su roditelji gotovo jednoglasno (Pročitajte ovde). Mišljenja vaspitača su međutim podeljena.
S jedne strane, na to bi gledali kao kontrolisanje njihovog rada, jer kako kažu, ne bi ni na koji način smele da kazne dete, dok s druge strane, ipak, bi i oni mogli da se zaštite od napada roditelja ukoliko do nepredviđene situacije, u kojoj nisu krivi vaspitači, dođe.
"Zaista nisam za kamere, jer smatram da to narušava privatnost vaspitača, ali i dece. Velika je razlika kada se radi sa decom u odnosu na sve druge poslove. Treba imati u vidu veliki broj dece po grupi, kao i mali broj vaspitača koji radi sa njima. Potrebno je da bude manje dece u grupi, kako bismo mogli da svakom da se posvetimo“, iznosi svoj stav vaspitačica jednog beogradskog vrtića J. M.
I dok J. M. odbacuje ovu ideju kao neefikasnu, vaspitačica vrtića u Kuli B.M. kamere smatra prihvatljivom opcijom dečje bezbednosti.
"Postavljanje kamera u sobama gde deca borave uopšte nije loša ideja i zamisao, ja to podržavam. Razlog više je da se u istim tim sobama često i dogodi da se dete povredi, i ne smatram da je vaspitač uvek kriv, nego jednostavno uvek se može desiti da se deca među sobom poguraju i padnu. Naravno, vaspitač je odgovoran za sve sto se desi, ali ne smatram da je kriv“, objašnjava B.M. iz svog ugla i dodaje da bi svaki vaspitač koji svoj posao obavlja na najvišem nivou i koji je predan svom radu, podržao uvođenje kamera.
Video nadzor poseduju samo pojedini beogradski vrtići. Ipak, Sekretarijat za obrzovanje i dečju zaštitu ne raspolaže informacijom o kom broju vrtića je reč. Ono što tvrde, jeste da se planira uvođenje identifikacionih kartica prilikom ulaska i izlaska u svim vrtićima na teritoriji Starog grada.
Iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, organa nadležnog za državne predškolske ustanove, tvrde da kamere ne bi uticale na povećanje bezbednosti dece, iako je moguće pokretanje takve inicijative od strane Saveta roditelja predškolske ustanove.
"Uloga kamera ima veći značaj u zaštiti objekta od eventualnog nasilnog oštećenja van radnog vremena. Bezbednosti dece umnogome doprinose I pojačana dežurstva komunanih policajaca. Sekretarijat pri izradi projektnih zadataka za izgradnju, rekonstrukciju ili sanaciju objekta obavezno predviđa i izgradnju bezbedonosnih kamera kao još jedan stepen opšte bezbednosti dece i objekta“, navode u Sekretarijatu.
Neizbežno se postavljaju pitanje: Da li bi korišćenje kamera u bezbednosne svrhe narušavale pravo na privatnost i kako zakon definiše video nadzor?
Pošto video nadzor u Srbiji nije regulisan. S obzirom na to da video nadzor najviše utiča na ovo pravo pojedinca, neophodno je da onaj koji upravlja video nadzorom istakne obaveštenje da je video nadzor u toku, kao i gde može da dobije informacije o tome, objašnjava načelnik II odeljenja u Sektoru za nadzor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Miroslav Velimirović.
Ipak, odluku o uspostavljanju sistema video nadzora treba da donese direktor vrtića sa navedenim razlozima i detaljnim planovima.
"Video nadzor ne sme da se vrši na mestima gde pojedinac može razumno očekivati veći stepen privatnosti, kao što su prostorije za boravak dece, toaleti, prostorije za odmor, svlačionice i slično. Zato video nadzor u okviru radnog prostora može da se vrši samo u izuzetnim slučajevima", navodi Velimirović.
A izuzetni slučajevi su oni kada cilj ne može da se postigne drugim sredstvima ili ukoliko su kamere neophodne za bezbednost ljudi, imovine, zaštitu tajnih podataka i poslovnih tajni.
Različita mišljenja i pravila još uvek ne rešavaju problem roditelja koji dočeka uplakano dete čiju priču uzima sa rezervom zbog neznanja šta se zapravo desilo. Pravu stranu priče imale bi kamere, koje još uvek nisu zastupljenje u vrtićima, a zakon ih dozvoljava pod određenim uslovima.
Pogledajte i:
