30 GODINA OD KATASTROFE KOJA JE PROMENILA SVET: Pobegli su iz Černobilja, ali od radijacije niko nikad nije (FOTO)

Dok su u noći između četvrtka i petka, 26. aprila 1986. godine, stanovnici ukrajinskog grada Pripjata bezbrižno spavali, nekoliko kilometara od njih, uz samu granicu Ukrajine s Belorusijom, odjeknula je snažna eksplozija.

Radnici nuklearne elektrane "Vladimir Iljič Lenjin" izvodili su test koji je trebao da doprinese uštedi energije. Međutim, sve je krenulo po zlu. Došlo je do eksplozije koja je uništila jedan od četiri reaktora i tu mirnu noć pretvorila u jednu od najvećih nuklearnih katastrofa u istoriji čovečanstva.

Eksplozija je iz reaktora ispustila velike količine radioaktivne prašine koja je dovela do kontaminacije devet puta jače one koja je oslobođena bombom koju su Amerikanci bacili na japanski grad Hirošimu.

Posledice Černobilske katastrofe na snimku iz drona (VIDEO)

Ni 30 godina od nesreće radioaktivna prašina nije u potpunosti nestala. Pripjat i njegovi stanovnici nikada se nisu oporavili od černobilske katastrofe koja je promenila njihove živote i primorala ih da napuste svoje domove. Od te kobne Pripjatu, u kojem su živeli radnici nuklearne elektrane i njihove porodice, postao je grad duhova.

Oko 50.000 stanovnika evakuisano je 28. aprila. Ljudi su morali da zbiju svoje uspomene, sećanja i stvari u nekoliko kofera i napuste svoje domove. A dok su oni bežali, ostatak sveta strahovao je od posledica eksplozije i radijacije. 

Sovjetske vlasti, ne shvatajući razmere nesreće i njene posledice, pokušavali su da zataškaju nesreću zbog čega su i čekale punih 36 sati s evakuacijom stanovištva.

Kako je došlo do nesreće?

Direktne i indirektne posledice radioaktivnog zračenja osetilo je do pet miliona ljudi, a sve to zbog toga jer prilikom eksperimenta nije ostavljen dovoljan broj šipki u četvrtom reaktoru, a to je nenadano dovelo do opterećenja sistema. Istovremeno je drugi operater isključio dovod vode u reaktor koja ga hladi, nakon čega je došlo do eksplozije. Nesreći su doprineli i neadekvatno obučeni radnici elektrane. 

Nakon eksplozije izbio je i požar pa su u samo središte radijacije morali ući i vatrogasci kako bi vatru ugasili. Devet dana borili su se s vatrenom stihijom, i to bez potrebne zaštite. Ubrzo nakon toga umrli su zbog posledica radioaktivnog zračenja.

Nad oštećenim reaktorom, na brzinu i u teškim uslovima, sagrađen je betonski sarkofag koji je trebao da zaštiti okolinu od širenja radijacije. Zbog bojazni od njegovog raspadanja radi se na gradnji novog zaštitnog oklopa.

OBAMA: Putin i dalje vidi NATO i EU kao pretnju

Novi sarkofag trebao bi biti završen 2017. godine. Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, to će biti luk visok 354 metra, dug 492 metra, a koštaće će oko 1,54 milijarde evra.

Posledice nesreće osećaju se i danas

Velike količine radioaktivnih čestica uzdigle su se na visinu od 1500 metara, a vetar ih je raznosio dalje prema severnim delovima Ukrajine, Rusiji, Skandinaviji, centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Sledećih nekoliko dana vetrovi su odneli više od 70 odsto radioaktivnih čestica s mesta nesreće prema Belorusiji, koja je dodatne posledice osetila više nego sama Ukrajina. Peti dan nakon eksplozije čestice su došle i do Jugoslavije.

Stotine hiljada ljudi je umrlo, a posledice černobilskog zračenja i danas se osećaju u brojnim oboljenjima od karcinoma u Ukrajini i Belorusiji.

(INFOGRAFIK) GRADOVI DUHOVA: Evo zašto više nema NIKOG ŽIVOG u ovim sablasnim mestima

Južni deo Belorusija podneo je najveći teret. Tamo su posledice zračenja najviše osetile trudnice. Zabeleženo je mnogo prevremenih porođaja i rađanja dece s određenim poremećajima.

Bez ljudi uokolo, Pripjat je postao utočište za vukove, dabrove i druge životinje u potrazi za domom u gradu duhova. Dok su nebrojene životinje u početku i same nastradale od zračenja, sadašnji uslovi za divlje životinje u Zabranjenoj zoni postali su nešto bolji.

Prema istraživanjima stručnjaka, biljni i životinjski svet na tom prostoru počeo je zapanjujuće naglo da se oporavlja krajem devedesetih godina.