30 ГОДИНА ОД КАТАСТРОФЕ КОЈА ЈЕ ПРОМЕНИЛА СВЕТ: Побегли су из Чернобиља, али од радијације нико никад није (ФОТО)

Док су у ноћи између четвртка и петка, 26. априла 1986. године, становници украјинског града Припјата безбрижно спавали, неколико километара од њих, уз саму границу Украјине с Белорусијом, одјекнула је снажна експлозија.

Радници нуклеарне електране "Владимир Иљич Лењин" изводили су тест који је требао да допринесе уштеди енергије. Међутим, све је кренуло по злу. Дошло је до експлозије која је уништила један од четири реактора и ту мирну ноћ претворила у једну од највећих нуклеарних катастрофа у историји човечанства.

Експлозија је из реактора испустила велике количине радиоактивне прашине која је довела до контаминације девет пута јаче оне која је ослобођена бомбом коју су Американци бацили на јапански град Хирошиму.

Последице Чернобилске катастрофе на снимку из дрона (ВИДЕО)

Ни 30 година од несреће радиоактивна прашина није у потпуности нестала. Припјат и његови становници никада се нису опоравили од чернобилске катастрофе која је променила њихове животе и приморала их да напусте своје домове. Од те кобне Припјату, у којем су живели радници нуклеарне електране и њихове породице, постао је град духова.

Око 50.000 становника евакуисано је 28. априла. Људи су морали да збију своје успомене, сећања и ствари у неколико кофера и напусте своје домове. А док су они бежали, остатак света страховао је од последица експлозије и радијације. 

Совјетске власти, не схватајући размере несреће и њене последице, покушавали су да заташкају несрећу због чега су и чекале пуних 36 сати с евакуацијом становиштва.

Како је дошло до несреће?

Директне и индиректне последице радиоактивног зрачења осетило је до пет милиона људи, а све то због тога јер приликом експеримента није остављен довољан број шипки у четвртом реактору, а то је ненадано довело до оптерећења система. Истовремено је други оператер искључио довод воде у реактор која га хлади, након чега је дошло до експлозије. Несрећи су допринели и неадекватно обучени радници електране. 

Након експлозије избио је и пожар па су у само средиште радијације морали ући и ватрогасци како би ватру угасили. Девет дана борили су се с ватреном стихијом, и то без потребне заштите. Убрзо након тога умрли су због последица радиоактивног зрачења.

Над оштећеним реактором, на брзину и у тешким условима, саграђен је бетонски саркофаг који је требао да заштити околину од ширења радијације. Због бојазни од његовог распадања ради се на градњи новог заштитног оклопа.

ОБАМА: Путин и даље види НАТО и ЕУ као претњу

Нови саркофаг требао би бити завршен 2017. године. Према подацима Светске нуклеарне асоцијације, то ће бити лук висок 354 метра, дуг 492 метра, а коштаће ће око 1,54 милијарде евра.

Последице несреће осећају се и данас

Велике количине радиоактивних честица уздигле су се на висину од 1500 метара, а ветар их је разносио даље према северним деловима Украјине, Русији, Скандинавији, централној и југоисточној Европи.

Следећих неколико дана ветрови су однели више од 70 одсто радиоактивних честица с места несреће према Белорусији, која је додатне последице осетила више него сама Украјина. Пети дан након експлозије честице су дошле и до Југославије.

Стотине хиљада људи је умрло, а последице чернобилског зрачења и данас се осећају у бројним обољењима од карцинома у Украјини и Белорусији.

(ИНФОГРАФИК) ГРАДОВИ ДУХОВА: Ево зашто више нема НИКОГ ЖИВОГ у овим сабласним местима

Јужни део Белорусија поднео је највећи терет. Тамо су последице зрачења највише осетиле труднице. Забележено је много превремених порођаја и рађања деце с одређеним поремећајима.

Без људи уоколо, Припјат је постао уточиште за вукове, даброве и друге животиње у потрази за домом у граду духова. Док су небројене животиње у почетку и саме настрадале од зрачења, садашњи услови за дивље животиње у Забрањеној зони постали су нешто бољи.

Према истраживањима стручњака, биљни и животињски свет на том простору почео је запањујуће нагло да се опоравља крајем деведесетих година.