KELTI JUŽNO OD DUNAVA: Znate li da u Srbiji postoji DRUIDSKO SVETILIŠTE?

Legenda kaže - kada je Veliki Vetren na Juhoru obavijen maglom, 14 pustahija silazi u obližnja sela, otima tek stasale devojke i odnosi ih na vetroviti vrh Juhora, a da to nije samo priča, uverio se i arheolog prof. Milorad Stojić prilikom pronalaska ostave sa opremom tog keltskog konjičkog eskadrona.

Da ima istine u ovoj legendi, koja je poznata u svim podjuhorskim selima i koja se sa manjim varijacijama može čuti i u Francuskoj i drugim područjima koja su naseljavali Kelti i koju je i sam čuo 1975. godine, uverio se i arheolog, prof. Milorad Stojić kada su dvadeset godina kasnije lovci u poteri za jednim liscem, naišli na ostavu sa opremom 14-članog keltskog konjičkog eskadrona. Tako je Veliki Vetren na velika vrata ušao u evropsku kulturu i arheologiju.

Ispostavilo se da je te 1997. godine otkrivena najveća ostava konjaničke i konjske opreme u keltskom svetu sa više stotina predmeta, uključujući 14 konjskih žvala, isto toliko kopalja, ukrasnih predmeta..., od kojih su se tri para te opreme izdvajala kvalitetom, oblikom i izradom.

Iz antičkih izvora se zna da je keltska konjica bila organizovana u trojke (trimarkisije). Struktura ostave sa Juhora, ukazuje na mogućnost da je pomenuta trimarkisija zapravo činila predvodnike četrnaestočlanog eskadrona.

Daljim istraživanjem arheolozi su shvatili da se nalaze na prvom, pravom opidumu - keltskom utvrđenju - južno od Save i Dunava. Opidum Veliki Vetren, kaže Stojić, bio je ne samo utvrđenje, već i središte vlasti i kulta i ekonomski centar sa razvijenom metalurgijom na šta ukazuje više stotina predmeta pronađenih na ovom lokalitetu. Do tada se na Kelte "računalo" prvenstveno u Sremu, Slavoniji i najužem delu Podunavlja.

Jedinstvenost ovog nalaza, leži i u tome što su arheolozi uspeli da ga povežu sa konkretnim istorijskim događajem, što je retkost u arheologiji.

Naime, na osnovu pronađenih predmeta i činjenice da je ostava pohranjena na brzinu i da se po nju nisu vratili oni koji su je zakopali, zaključeno je da su vetrenske "pustahije" poticale s početka 1. veka p.n.e, iz vremena osvetničke kaznene ekspedicije rimskog vojskovođe Kornelija Scipiona Azijagena, koji je 84. godine pre nove ere prodro s juga, iz Makedonije, i Skordiske bacio na Dunavske ade.

Daljim arheološkim istraživanjima i na osnovu pronađenih predmeta - oruđa, oružja, ukrasnih predmeta, keramike, katanaca - došlo se do zaključka da su se na Vetrenu nalazila utvrđenja iz cele praistorije (izuzev neolita), rimskog perioda - na vrhu Vetrena nalazila se rimska stražara, srednjeg veka, doba turske vladavine (pronađeni su novčići iz perioda Bajazita II) , austrougarske okupacije u XVIII veku, I i II srpskog ustanka.

Razlog tolikoj "popularnosti" lokacije Veliki Vetren leži u tome što se sa najviše tačke Juhora (774 metra) vizuelno kontroliše približno 1.000 kilometara kvadratnih i moguće je pratiti kretanje neprijatelja.

Iako je jedini očuvani deo kamenog bedema na Vetrenu nedavno namerno uništen, a ceo vrh prekriven šumom i rastinjem, sa stotinama jama koje prave lovci na blago, po obodu Vetrena se još uvek mogu videti kameni blokovi postavljeni tako da sužavaju ulaz u utvrđenje i olakšaju posao braniocima.

Svojevremeno, na Juhoru je pronađena i ostava najpreprezentativnijih bronzanih predmeta u praistoriji Evrope - takozvane šakaste grivne tipa Juhor (ustvari nanogvice), kao i brojno oružje, oruđe i ukrasni predmeti iz svih perioda metallnog doba, što sve ukazuje da je Juhor i njegov najviši vrh, Veliki vetren, tokom cele prošlosti imao izuzetan strateški značaj. Više skupocenih bronzanih predmeta ukazuje da se na Juhoru nalazilo praistorijsko utvrđenje iz 13. do 10. veka pre nove ere. Zanimljivo je da naselja iz tog perioda na ovakvim uzvišicama nisu nigde registrovana u Srbiji.

Posebna zanimljivost Juhora i Velikog Vetrena je druidska pećina koja je pronađena za vreme snimanja dokumentarnog filma o ostavi s Velikog Vetrena. Na podu pećine pronađena je jedna zdela, koplje i nekoliko gvozdenih zakivaka.

"U prvi mah smo pomislili da je u pitanju grobnica, ali smo tek kasnije shvatili da je u pitanju druidska pećina, veoma slična brojnim druidskim pećinama u zapadnoj i srednjoj Evropi, tako da na Velikom Vetrenu imamo i svetilište koje je ujedno i najjužniji objekat te vrste pronađen u Evropi", rekao je Stojić Tanjugu.

Bogata istorija ovog kraja nije, međutim, nepoznanica za lovce na blago koji su dobro opremljeni detektorima, tako da je vrh Juhora prepun rupa i jama koje su ostavili iza sebe u potrazi za metalnim artefaktima. Stojić kaže da mu je prijavljeno da je pre nekoliko godina na Vetrenu pronađena i ostava sa srebrnim predmetima koji su završili najverovatnije u rukama kolekcionara. U stručnoj javnosti postoji veliki interes za problematiku ovog lokaliteta ali, na žalost, ne i kod nadležnih finansijera, rekao je on. Stojić podseća da Evropsku uniju najvećim delom čine države koje baštine keltsku kulturu i da bi i Srbija trebalo više da se uključi u istraživanja i prezentaciju keltskog nasleđa sa svog tla.

Dok se to ne desi, Veliki Vetren će posećivati samo lovci, planinari i, naročito, lovci na blago.